Učitelj

m

306 Учитељ

номе народу. Али има и безброј који се или поклапају или су бар слични код два а и више народа.

Занимање постаје још и више општа ознака два народа, када се посматра само за себе. Зар се у две или више разних земаља народ не занима по брдима истоветно, а по равницама опет на други начин истоветно 2 И зар се такви брђани разних народа и држава не одевају на исти начин и хране истоветно“ И зар у једном народу нема тако исто и крупних и ситнихи црномањастих и плавих људи, као што је то случај у ком:

другом народу2 И зар још многе и многе било телесне било

психичке особине нису подједнако својствене читавој групи народа 2 На сва ова последња питања треба одговорити потврдно, а све општије особине смеју се узимати као карактеристика једнога народа тек у другом и трећем реду. Међутим са језиком ствар стоји друкчије. Језик је 0с0бина која припада само једноме народу и ниједном више. Он одваја народ од народа и изгледа ми да он једноме народу и одређује сву специфичност. Отуда и оправдана тежња и опште народна и меродавних фактора у једном народу да свој језик негују, усавршавају и чувају и да се у том смислу „такмиче са осталим народима. У осталом једна тако озбиљна ознака народна и не сме бити другојаче посматрана него као битна. Кажу да је језик жива ствар, мења се ствара нове

речи, неке опет избацује из употребе и предаје историји

језика. Истина, кажу, то бива споро, али тек бива. За тим слушао сам и то, да један исти језик није у свим крајевима отаџбине истоветан. Свуда се зна за један чист књижевни језик и за његова одступања. Та одступања филолози називају дијалектима, а дијалеката има код свих народа као: Руса, Немаца, Француза, Талијана, Енглеза и т. д. Код њих очевидци причају да су та одступања негде толика, да се и сами домороци по некад тешко међусобом споразумевају. За тим има

држава где не само што постоје оштри дијалекти, већ у самој: њој важе пуноправно два па и три језика потпуно различна.

као што је то случај са Швајцарском и бившом Аустро-Угар-

ском. Према овоме и сам језик као најбитнија ознака једног“

народа губи по некад од своје вредности а нарочито онда када се

појам народности и појам државе као политичко географски“ појам ие поклапају; онда се они не може узети као ознака.

Nou