Učitelj

Дискрепција амнестичких појава 305

тога упита, шта смо прочитали, нећемо моћи казати. Антероградна амнезија није дакле ништа друго до абнормално потенцирана ова духовна „непријемчивост.“

На тај смо се начин, како је напред напоменуто, упознали с уобичајеном амнестичких појава. Сама подела међутим, изгледа има. више формално но стварно значење, јер је учињена по небитним ознакама њиховим, ашто се најбоље види по томе, што се прве две, најглавније подврсте амнезије: системизирана и локализирана, по најчешће укрштавају. То пак тако тесно. унутрашње сродство између ових појава управо првенствено и намеће мисао: да ли све ове појаве не почивају на једном заједничком yapoky? Гражење тога узрока имају за циљ теорије амнезије.

Лу А. Јовановић, професор.

Пошто 0 просветној Политици | пвверно- источној Србији.

У главне особине једнога народа обично се убрајају језик, вера, обичаји; по том као споредније: занимање, ношња, храњење; и још споредније: узраст, боја коже, косе, очију; умна бистрина, емоционалност, активност и тако редом идући ка све спореднијим и спореднијим, могли би смо доћи до најфинијих и најмногобројнијих нианса телесног и психичког жи„вота тога народа, која скупа чине индивидуалност његову.

__Ако даље будемо посматрали напред изложене и главне и споредне особине, видећемо, како се, изузев језика, све оне могу ипак наћи и у других народа, па и ако не баш увек истоветне, а оно у многоме сличне. У овом последњем смислу вера као да најизразитије потврђује факт. Јер број вероисповести (у културном свету) куд и камо је мањи од броја народа. Излази да једну веру исповедају два, три па и више народа. Из чега даље излази да два, три и више народа и ако суу многоме другоме разликују међу собом, у погледу вере они су исто. Вероисповест се дакле не може узимати као особина која увек раздваја и одређује индивидуалвост народну. На против, она унифицира.

Тако исто и обичаји. Само њих има много, па је пре могуће пронаћи и такве, који као ознака припадају само јед-