Učitelj

УЧИТЕЉ

Ор OD OD OD Up OD apr ap ap ay ag ap 9 — а Ј)о 0

Београд, март 1923. Св. 7. Год. 1, 0 Ор Пара ар OD OD OD OUD OD TD ов TI dy ap _anp—

Д-р Благоје Д. Марковић:

Понхоаналитичка Метода, трена употреба у Понхоторатији | И Њен значај За. Понхологију.

Између једнога не баш малога броја метода, којих се је сразмерно млада психолошка наука прихваћала за своја проучавања, метода психоанализе спада без сумње у најпретенциозније. Све су психолошке методе поницале и поникле из једне исте потребе: омогућити да се проникне у суштину тако чудновато замршених и, како за лаика тако и за професионалног истраживача, вечито тако загонетних појава, чију укупност називамо свешћу. Шта означава овај појам 2 Највећи психолози, људи с чијим је именима модерна психологија нераздвојно евезана, у немогућности су да на њега даду прецизан одговор. „Кад ја кажем, вели нпр. Вилијам Џемс, да је свако „стање“ или свака „мисао“ део једне личне свести, „лична свест“ је један од термина у питању. Шта овај термин означава, знамо ми све дотле, док нам неко не потражи његову дефиницију; дати пак тачну дефиницију овога појма, један је од најтежих задатака философије“. :) Сам Виљем Вунт, најизразитији представник модерне психологије, вије ни мало мање резигниран у одговору на ово питање. „Пошто, вели он, под свешћу разумемо укупни садржај нашега непосредног искуства, то сваки покушај, да се овај појам ближе психолошки одреди, води или таутолошким описивањима, или одређењу извесних појава, које се опажају у свести, а које саме већ претпостављају свест“.2) |

5) W. James, Psychology, briefer course, London, 1892., p. 152. *) W. Wundt, Grundzige der physiol. Psychologie, 6 Aufl., Leipzig 1911., Bod. III, S. 296. 1%