Učitelj

,

544 Учитељ

није дало јасне представе. Ја сам имао неколико таквих ученика. Један од њих никад није могао прочитано испричати. Кад сам се почео служити више указаним методом читања, но 06јашњавања садржине, да би се и сам уверио о резултату, ја сам се решио да тај' метод применим на најслабијем ученику.

За читање сам изабрао „непожњевена бразда“ од Некрасова. Несжатаа полоса. j

Позднала осенђ. Птачи улетели,

Лђе онажилса, пола опустбли,

Тољљко не сжата полоска одна..

Грустнуто думу наводит она.

Кажетса шепчут КВЛОСБА друг другу:

„Скучно нам слушатђ осенвјого BbIOTy,

Скучно склонатбсл до CaMOJi SeMJIH,

Тучнња верна купала вљ пвли!

Насљ, что ни ночб, разоршотђ станице

Всакои пролетнси прожорливоћ птицњ,

Залцђ насљ топчетђ и бура насђ бветђ.

Tab жи нашљђ пахарђр Чего ешце ждетљ2

Или ме: хуже другихђ уродилисња · Или недружно цвбћлли—колосилисђ2 Hbr, MPI He Xy)Ke другихђ — и давно Вљ насђ налилосђ и созрћло зерно, Не дла того же пахалђ онђ и сђалђ, Чтобљи насђ вђтерђ осенеи развђалљ2.. Вђтерђ несетђ имљ печалбнеи отвђтђ: — Вашему пахарго моченђки нђтђ.

Дубока јесен, птице су већ одлетеле, шума је оголела“ поља су опустела, само једна нагомљевена бразда наводи uoвека на тужне мисли. Изгледа да клас класу шапће: „Како је досадно слушати јесењи вихор, како је досадно нагињати се до саме земље и зрна ваљати у прашину! Како ноћ наступа а нас упропашћују разне прождрљиве птице самице. Олуја нас бије, "зец, нас гази. Где је наш орач> Шта он чека2 Зар смо ми гори од других, или може бити нисмо сложно цветали и родили2 Не, ми нисмо гори од других и давно је у нами сазрело зрно. Није нас зато орач сејао да нас јесењи ветар разносиг... Ветар им доноси тужан одговор: — Ваш орач снаге нема,

— Расположивши претходно ученике за читање ове песме, ја сам наредио једном од слабих ученика да је прочита и да

«

,