Učitelj

590 Учитељ

говора о његовој смрти: да ср Турци његово тело спалили на Врачару код Београда. Добар методичар каже он, оставиће ово за доцније, кад се буде говорило о страдањима Срба под Турцима. Да, ја сам тако и учинио, па и слику спаљивање ставио у шексту тде је говор о страдањима. (стр. 54.). А оно прво, у чему сам како он мисли погрешио, казао сам ради целине истор. слике о Св. Сави, и што се мора дати одговор на дечја питања: „А молим господине, стоји ли и сад тело Св. Саве У Милешеву2“... То, што сам ја казао, казали су и остали пиеци уџбеника Историје, који су писали и Методике, неки помињући чак и име Синан-паше, и стихове једне песма. Он не да да се то каже, јер деца не знају шта је Београд и Врачар, и ко су Турци! У књизи вели, то није објашњено, а ако би наставник то објашњавао, прогутала би се суштина предавања. И онда би учит. кандидат био одбијен с таквим предавањем од испита!... На срећу, г. Јовановић ни кад је стојао неколико година у школи пред децом, није ми као методичар могао бити учитељ, још мање данас, када сам ја још пред децом, а он за писаћим стодом. Још у 1. р. осн. школе учи се, поред оста лога, слив Саве и Дунава, учи се о Београду, многим знатним. местима, бојним пољима, неколико биографија и тд. и Турци се врло често спомињу, и г. Јовановић је и то сметнуо с ума. Турци се помињу и у Читанци Ш. р. Помињу се и у Историји: Галиција, Карпати, Дунав, Сава, Београд, Цариград, Азија, ит. Д, и све то наставник, као и друге непознате изразе у Читанци, мора да објасни, изузев случаја, ако наставник да ђацима књигу да сами уче. а он се бави радом у башти, рендисањем кошница и тд. Али ту не помаже никакав уџбеник већ: боља спрема, васпитање за вршење дужности, и боља просв. администрација...

Сад долази још чуднија ствар! На стр. 17. књиге, ја, после краћег говора о Ћирилу и „Методију кажем: „Њихови ученици побегоше из Велике Моравске од гоњења немачких свештеника и приповедаху хришћанство балканским Словенима“. Г. Јовановић, са чудном смелошћу, на стр. 317. каже да тај цитат овако гласи: „Његови (Ћирилови) ученици побегоше из Велике Морввске од гоњења немачких свештеника |“... Није се, вели. он, говорило о Вел. Моравској, ни о одласку Ћириловом у Велику Моравску ни ко су Немци и т.дД. И,