Učitelj

12 - Учитељ

у лице, како га краси ведро и поштено чело, како су му набујали од радости лица, како су му се напунили груди са задовољством и поносом, што се слави 1 од првих и најодличнијих синова њихових онда како да ти од неког особитог чуства и узбуђења на очи не скоче сузе радоснице“!и т. д.

За његов велики и значајан рад почаствован је Филиповић многим почасним звањима као председништвом Хрвашског Педагошког Књижевног Збора, председништвом Савеза „Хрватских учишељских друштава, чланством Матице Српске, „Матице Хрватске, Чешког Књижевног Друштва, Српског „Ученог Друштва и Српске Краљевске Академије Наука, и др.

Само није могао добити одличја (орден) Српске Државе, који су му били вољни подарити српски државници — јер то „Аустрија није била одобрила !

Колико је симпатија и поштовања уживао пок. Филиповић код учитељства и просвећених установа толико га је исто ценило и уважавало грађанство у местима где је службовао. А за доказ тога може послужити то што су га градови Загреб и Пожега изабрали за почасног грађанина свога.

~ *

Тешке прилике, у којима се налазио наш народ пре осло-_ бођења у бившој Аустро-Угарској монархији, која је систематски радила на тлачењу његовом и сузбијању слободног „развитка његовог и развијања националне свести, забрињавали су сваког истинског родољуба. Аустријска стара и традиционална политика вазда се огледала у обој девизи: „завади —

па владај“. Аустрија је тако вешто умела подхрањивати и рас-

пиривати мржњу између појединх словенских народа а наро"чито између Срба и Хрвата да је у једно време изгледало да _ће омраза прећи кулминацију. (Треба се само сетити оних погрома у Загребу и др.).

Иван Филиповић је то с болом посматрао и кад је после извесног размишљања и договарања са својим друговима, хр"ватским учитељима, нашао једну линију, помоћу које ће се

са српским учитељством моћи споразумевати у раду на слози "Срба и Хрвата и стварању новог реда ствари народног јединства он је ступио у везу са Србијанским учитељством.....

~ Та линија Филиповићева рада спада у оне сјајне мани„фестације његовога духа и широког схватања о којој би се "могло говорити много и много, али коју ћемо ми због краткоће времена и простора само овлаш додирнути.