Učitelj

Из мојих успомена о Ивану Филиповићу 19

Три дана провели смо као у сну, свуда пажљиво и братски предусретани. Па и на самој скупштини, кад смо ми и Хрвати држали братске, патриотске поздраве, све је ишло глатко и лепо на позив пок. Филиповића: „У послух, друговш“ Ту «слогу могао је приредити само велики ауторитет Филиповића и ако је међу хрватским учитељством било много противника нашег братства и јединства.

Кад сам у разговору напоменуо пок. Филиповићу да међу

учитељима има и противника његовој идеји, он се болно

осмехну и рече:

„Ми морамо бити апостоли јединства не гледајући на заблуделе синове. Зато треба ићи у народ и апостолски ширити идеју јединства и љубав међу браћом; не обзирући се ни лево ни десно треба уклањати све заблуде и препреке. Ако наш народ не имадне одушевљених родољуба, неће ни њега бити.“

Из Загреба пођосмо у Абацију. На загребачком коло-

двору испрати нас скоро 2009 учитеља и учитељица. Пошто

исписмо походњу наш Јанко кликну: „Боже Братимства“ и друге патриотске песме а цела сала загрми од сложних учи:

"тељских гласова. Потом се сви изгрлисмо и ижљубисмо, и кад

се у воз сместисмо одјекну из стотину грла Хрватских: „Ура, оживели Срби!“ „Живели Срби!“ „Живели Хрвати!“ одговорисмо ми и воз нас веселе понесе мору.....

После тих узвика приступи ми пок. Сима Лукин Лазић, | који ме је корио, што прву посету нисмо направили „Србобрану“ и коме сам ја рекао: „Не чудите се, ви сте наши, а ми смо пошли да тражимо браћу изгубљену!“ Нашто ми он одговори: „од братства са Хрватима не може бити ништа“. А после

тих узвика он се са мном поздрави и рече: „ја вам честитам,

јер има 100 година како у Загребу нико није смео викнути: „„Кивели Срби!“

Фалиповић није био велики говорник, али је био одличан стваралац и организатор. Скроман, искрен, идеалиста, озбиљан и пажљив, он је био главни творац и покретач свих просвегних установа и један од истакнутих родољуба „Илираца“ који је водио борбу за хрватски народ још од 1848 године.

Сви велики умови и Српски и Хрватски: Доситије, Вук, Његош, Мажуранић, Рачки, Јелачић, Штросмајер и Филиповић. тврдили су да смо ми један народ. Али како се велике идејг