Učitelj
Иван Филиповић Т
а
мише и замиловаше. У том колу најзнаменитијих хрватских уметника, књижевника и родољуба, што почивају данас у ча сној аркади пјесниковао је Иван Филиповић и радио у свијема правцима за спаси сретнију будућност свога народа и свију Јужних Словенских племена“.
Свој први књижевни рад Филиповић је почео у Илирској Даници поздравном песмом: „Моме раду о Новоме Году“. Та је песма штампана 1845. године. Од тада је он непрестано мислио и делао за свој род и његову слободу и слогу, гајење узорних врлина и соколио народ на рад. У листу Књижевној Смотри приказујући Милићевићевог „Омер челебију“ на једном месту овако он вели: -
„Докле, збиља свакому Србину не буде једнако мило и драго и оно што Хрватско а свакому Хрвату једнако мило и драго све што је Српско; док Србину не буде Загреб исто тако као и Београд а Хрвату Београд исто тако Хрватски као и Загреб, или док се сви под једним и другим именом не будемо осјећали једним и истим народом свудаи свагтђе: све дотле: нека се нико и не нада да ће сунце божјег благослова и сталне среће синути посебно буди Србима буди Хрватима“.
Кад је 14. септембра 1886. год. у Загребу одржана прва опћа скупштина „Савеза Хрватских учитељских друштава“ том приликом прославило је Хрватско учитељство четрдесето годишњицу учитељскога рада председника и оснивача Х рватског педаг. књижевног збора Ивана Филиповића.
У спомен тога, Хрватско учитељство основало је закладу (фонд) под његовим именом за награђивање педагошких списа. А. Цувај, тада равнатељ Грађанске школе у Сиску предао је слављенику у красном повезу песму спевану њему у славу и штедионичку књижицу од 1000 фор., скупљених међу учитељством, за основицу горе поменуте закладе.
Дирнут толиком љубављу учитељства према њему он је примио узбуђено тај красни дар али условно, оставивши аманет: „Да се награде не могу апсолутно давати, списима који би буди у чему подржавали или гојили равдор међу једно крвним народом Хрватским или Српским“.
Иван Филиповић је био права песничка душа. Ол није могао мрзети никога. У своме животу имао је много неприлика баш и од свога друштва баш и од оних за које се 3а-