Učitelj

214 Учитељ

Ђ. Наука о васпитању.

Педагогија као наука још није потпуно стекла признање.

Многи њезини радови не повраћају се на врела, не излажу никаква своја истраживања па због тога показују мало или никакву знанственост.

Д-р Лај настоји да педагогију коначно подигне у ранг науке и то тако, да јој даде свој сопсшвену поуздану методу испитивања како би се проширили теорија и пракса и како би се створиле дубоке основице и решавала нова појединачна питања. Као и свака друга наука тако и педагошка се испомаже сродним наукама у колико то потребује са гледишта васпитања и употребљава их као помоћне науке. Испитане чињенице морају се на концу конца сабрати у један систем. Према Др. Лају наука о васпитању обухвата:

1. Историју Педагогије: Ово је део културне историје и може се само у њезином складу право испитати и схватити, а има циљ да успостави и обради педагошке догађаје и искуства свих народа и времена једино са гледишта историје и изложи резултате.

2. Помоћне науке:

а) природонаучне, које објашњавају према узроцима:

6) природна (натурална) филозофија),

в) науке о узроцима: биологија, екологија, филогенија, наука о раси, наука о народима, наука о наслеђу, социјологија, физијологија, психологија, наука о детету — хигијена, психијатрија, особито ортогенетичка (куративна) педагогија (Непрададоргћк) која се бави са васпитањем слепих, глувонемих и слепо- глувонемих, слабоумним и другим душевним болесницима;

г) кулшурно-научне, које процењују према сврхама:

д) културна филозофија, поглед на свет и животно вођење;

е) нормативне науке: хигијена, народна привреда, логика и епистомологија (наука о сазнању, Егкепинихглеопе), естетика, етика и религијска знаност са својим ваљаностима и степенским вредностима као циљеви из степенске сврхе.

3. Методе испитивања:

а) историјско искуство, посредно опажање, Чињенице и резултати историје педагогије упоређују се и просуђују се са гледишта васпитања: Педагог је кадар да историјско искуство