Učitelj

664 Учитељ

Као што је познато, наше досадашње читанке носиле су отисак струја и праваца који су владали у прошлим време-

нима на Западу, и оне су се преживеле. С напретком дидак-_

тике, и у другом свету измењени су из основа и погледи на наставу матерњег језика у народним школама, па и на састављање уџбеника матерњег језика а књижевности. Свакојако и ми не смемо више остати у назатку у томе погледу, и треба да се старамо да наставу таког једног важног предмета кренемо унапред и пођемо за духом времена.

Досадашње наше читанке имале су, у главном, енцикло педијско- моралистички карактер; и језику, као одећи њиховој, обраћана је врло слаба пажња. У њима је било, поред ствари из реалистичких наука, мноштво „поучних“ причица, досадних и натегнутих, са сухопарном и нелитерарном садржином и неким вајним моралисањем, да су убијале код деце вољу за читањем ; и читанка, уместо да буде занимљива књига, бивала је често пута опужна и досадна. Ну не само то. У досадашњим нашим читанкама, које су махом биле преплављене преводима разних састава из туђих књижевности, увлачио се је и неосетно туђински дух и у омладину, и наша национална школа поступно је претворена у поприште туђинске најезде; тако да су, уместо развијања код омладине нашег националног духа и укуса за нашим националним литерарним производима, наша деца упознавана са страним писцима и саставима стране литературе. .

Потребно је дакле што пре нашу народну школу ослобађати тог туђинског утицаја и постављати шемељ развитку националног васпитања, на нашој националној основи.

Штиво у читанкама треба да има везе и додира с наставним градивом из свих наставних предмета, било реалистичке, било хуманистичке групе; али читанка не треба да буде општи уџбеник за те предмете, већ она има да буде само допуна ономе што се из појединих предмета на часовима предавало. Наше су читанке биле у томе погледу праве енциклопедије. Да би доскочили оскудици у књижевним саставима из градива за поједине наставне предмете — а желело се да у читанке уђе све оно што прописује наставни програм — поједини састављачи читанака покушавали су да будуи писци чланака и песмица, па су у нелитерарној форми испуња-

=>