Učitelj

Предмет методе и правци психологије 707

У суштину „душе“ можемо ући, када сазнамо све њене манифестације. Грчка реч за душу јесте, као што смо видели, 'психа док је за то латинска реч ашта. Обе те речи првобитно су означавале дах, живош, покреш, а никако „душу.“ Да то покажемо на примеру једног племенског поглавице Он је умро, то јест дах, живот је ишчезао из њега. Он укочен лежи пред људима из свог племена Људи виде да на поглавици племена нема више енергичних црта и покрета, да нема више тога што је све дотле одгвало његову снагу, храброст вољу и живот. И сада они морају нужним начином доћи до „закључка, да мртвац нема више даха, покрета, живота, да он дакле, нема више „душе.“ На тај начин душа је у почетку „означавала сасвим исто што и живот, дах, што ће рећи исто што и покрет и рад. А како се опет све у природи, као вода, ватра, ваздух и земља, једном речи све оно што зовемо анорганским (мртвим) светом — ипак креће, — то је човек првобитно све то задахнуо душом.

Дабогме да сада свему томе више не приписујемо „душу.“ Оно истина и биљка са својим органима има живота, али се «само У = РУКЕ само у преносном смислу, може говорити о биљној „души,“ Сада се на супрот спољњем свету појава означује као „душевно“ или „душа“ све оно у нама, у нашој унутрашњости, што се не може ни чути, ни видети, ни мирисати, и кушати, ни опипати, а о чијој егзистенцији (стварности) може се сваки од нас одмах уверити на себи самом. Према "томе, „душом“ се може означити свеколики наш унутрашњи живот. Дабогме да је и тај наш унутрашњи живот зависан од нашега тела и прилика око нас, ако је реч о оваквом или „онаквом формирању његовог садржаја. Али се тај унутрашњи наш живот може ипак сматрати засебно од свега тога, то јест „може се посматрати онако како се он непосредно одиграва у нама. •

li (Елементи психологије).

Хоћемо да пређемо овде у кратко целокупан наш уну-трашњи живот у свима његовим најглавнијим облицима и мавифестацијама. Сваки од нас има разне доживљаје. На столу де, рецимо, једна јабука. Ако управимо очи на њу, видећемо