Učitelj

660 - Учител

нема задатак само да пружи потребно штиво којим ће се ученицима увећати њихов умни капитал и проширити духовни: видокруг, већ да и саму наставу оживи. Она често пута има да заступи и самога учитеља, како то вели Руде:); а није ретка прилика да је читанка и омиљени породични забавник.

„Читанка је — вели Дитес —- она лађа која довези деци: богатство језика; онг је благајница речи, пуна примера за: сваковрсне облике речи, реченица, стихова и књижевних састава; она је узор правописа, интерпункције, лепога стила,. правилног реда мисли; накратко: то је ризница правилнога и: лепог матерњег језика“2) |

Ну, и ако је њена велика важност неприговорна; и ако: је добра читанка поуздано средство за многе циљеве који се васпитањем желе постићи: ипак се не мисли овим рећи да је читанка све. Учитељ је душа наставе. У невештим рукама неће она ни приближно донети оне користи какве би насигурнопостигла правилним руковањем. Стога су потребни учитељу, поред добрих читанака, и коментари, упутства, методике матерњег језика, на које треба он да се ослања при предавањима, и да тако што корисније употреби ово важно средство у васпитном послу, проналазећи у појединим моментима штошта: корисно и добро поред чега би невештији наставник прошао, често пута и не запазивши тога. „Сваки цвет је — вели Гете — пун меда, али само пчела извлачи сласт“.

Пре но што изнесемо главније принципе по којима треба; да се састављају читанке за народне школе, бацићемо летимичан поглед на историјски развитак читанака уопште, а такоисто додирнућемо и како се читаначко питање развијало у нас.

Као што је познато из историје педагогије, у старо доба није било читанака, него се учило читању из других књига. Код Грка је омладина читала Омира и друге домаће песнике:;: а тако су и Римљани вежбали омладину у читању, дајући јој у руке класичне грчке и латинске писце. У Средњем Веку

су читанке биле највише молитвеници и библија, дакле књиге:

религиознога садржаја. А у доба схоластичко и у доба хуманизма читани су одломци из списа црквених отаца и латин--

i) Methodik des gesamten Volksschulunterrichts (crp. 273.). 3) Д-р Фр. Дитес, „Методика за нар. школе“, стр. 198..

| | i

да