Učitelj

Нови Покрети у Васпитању _ _ 233

предмете основне наставе већ и уопште кроз цело васпитање. Донекле обе ове школе које се називају и једна друга: „школом рада“ имају додирних тачака и узимају рад као средство за васпитање али се разликују у погледу извођења и практичне примене самога принципа рада, као што ћемо то доцније видети.

Значај и вредност рада у човечијем животу играју велику улогу. Свеколики напредак човечанства заснива се на раду. Рад је извор благостања и културе. Рад је погодба здравља. напретка и среће како појединаца тако и народа. Стога је васпитавање народног подмлатка за рад у породици, школи и друштву од врло великог значаја. Како је задаћа народне школе поглавито да васпитава за живот и животну заједницу а без рада нема живота, то је појмљиво што је питање о настави рада или школи у којој би се неговао рад и акција, занимале од вајкада педагоге и школске реформаторе.

Као што ће се видети из овога излагања идеја школе рада није нова. Она се налази још у првим почецима педагошке науке код Платона, Плутарка и др. Она се идаље провлачи — као што се види из Историје Педагогије — кроз средњи век, налазећи свога изражаја у првим грађанским школама у којима се деца спремаху и за образовање позива. Сви главнији педагози, почевши од Коменскога, па даље код Лока, Франке-а, Салцмана, Фихте-а, Песталоција, Фребла и Хербарта — занимали су се том идејом само у различитим облицима и начинима покушаја у пракси. Нарочито се истиче у овоме погледу, у почетку Х!Х века велики педагошки реформатор Фридрих Фребел. Он је, идући стопама Пестолоцијевим, први покушао да практично веже наставу рада с игром детињом. Он је увек наглашавао да умноме раду претходи инстикт за физичким радом код деце, и да стога васпитање треба отпочињати с радом иг малена. Нагон за радом код деце треба да се веже за учење,

Ну идеја школе рада нашла је својих најизразитијихјпре„ставника и заступника последњих деценија прошлога века утицајем социјалних прилика и тежњи за реформовањем школе у духу практичних потреба и спреме за живот.

Као основно дело по коме се још и данас заснивају за"хтеви педагогике рада сматра се спис Карла Бидермана: „Ва„спитање за рад, један захтев живота од школе“ (1852. m)