Učitelj

280 Учитељ

нису нашла свој израз, која су пала у дубину душе, да та осећања (тзв. „комплекси“) постају извори психичких 6болести“, „осећања затворена у дубини душе (исп. стр. 22),“ „осећања пролазе кроз душу као кров сито, падају у дубину душе, и тамо траже себи излаз у сазнању“ (143. стр.). Овакво нзражавање као савремен психолог не могу никако да одобрим: такво још изражавање може бити допуштено у белетристици а никако у науци, где се осећања узимају за стања свести, а не предмете свести, за осећање не важи закон асоциације, она се не могу репродуцираши, него само — продуцирати. Sičrring a ioui ao који психолог не могу да нас убеде о репродукцији осећања, јер су осећања сшања свести и да се према томе не могу реџродуцирати, него поново као нова постати.

Такође ми је несимпатично што г. Зј, стално говори о „дубини“ и „површини“ душе, о груписању осећања око тав. „пројективне самосвести“.. И ако се такво фигуративно изражавање може допустити у говору, у једној студији психолошкој један стручњак, коме је тако позната модерна литература не може и не сме се тако изражавати, па и кад призна егзистенцију психички несвеснога: ово још може бити допуштево лајицима, који често душу схватају као у кошници рој пчела које зује и то једне по површини (ивици) а друге у средини дубини... једне су на видику а друге скривене негде у средини... Такво изражавање значи просто игнорисање диспозиционе Психологије, нарочито Гсихологије Памћења, која је тако дивне и евидентне резултате постигла. Повредом репродуктивних основица (резидуа) можданих губи се и распективна представа, екстирпација једног дела можданог значи несумњив губитак извесних функција. Преко свих тих познатих чињеница г. 3ј. прелази као и да не постоје, те заузима једно мистериозно гледиште о егзистенцији осећања, о плиткоћи, површини, дубини душе итд., гледиште које је идентично с црквеним учењем и гледиштем лаика...

У низу мисли да се г. 3]. изражава белетристички навешћу ниже одмах неколико места из његова дела. Нпр:

„не удубљује се само у своја осећања“ (43 стр.); „слободна игра осећања“ (42. стр.).