Učitelj

Књижевни преглед 285:

духитрено, те не може ни важити као тачно. Овде је г. 3. прешао више у Белетристику... ; У р

После горњег цитата (стр. 41.) г. 3] одмах наставља: „Стога тако слабо задржавамо у памћењу утиске који су везани за прво искуство“. Први горњи став и ове овде две реченице апсолутно немају никакве везе. Зар је то узрок што слабо задржавамо утиске из раног детињства што по г. ai: губимо расположење према свету излажењем из детињства 2! Овде као ца недостају најобичнија знања из Пеихологије....

Што човек у старости не може да задржи у (памћењу оно што му је речено пре неки минут, а међутим се сећа потанко свега из детињства, г. 3]. објашњава као главни узрок „у томе што се са престајањем детињства наш интерес мења (42. стр.): у детињству главни је интерес за спољашњи свет, а у старости човек се враћа самом себи, повлачи се у унутрашњи живот. Физиолошка Психологија овако као г. ai. Be објашњава то двојако понашање детета и старца: она своди на гнатомски и физиолошки узрок мождане масе. До овакога апсурда г. 3]. морао је доћи кад је хтео по сваку цену да. одбаци тумачења физиолошке Психологије.

Односно класификације осећања г. 3ј. сматра да је подела на два квалитета осећање нетачна, тј. да није могућпо свођење свих емоција на два основна осећања, пријатно и непријатно, позивајући се на наше непосредно искуство које вели, разликује безброј врсти емоција (исп. стр. 55): Т. 3). позива сеи на радове Тћ. Шррз-а, који пропагира више квалитета, али не означава толику много јачу литературу затај проблем, нпр. Еббтпоћаиз-а, Ошт-а и друге, који много више имају разлога на својој страни него Липс. Они што налазе више од два квалитета заборављају да та привидна разноврсност не долази од самога осећања, веђ од интелектуалне стране доживљаја, од тавв. психичке основице уз коју осећање пристаје а то су: разни осећаји, представе, опажаји,. мисли. Пријашност коју имам при мирису ружину и пријатност коју добијем лепом вешћу, не разликују се по квалитету једно од другога, а разлика, која нам се привидно“ јавља, долази од самих психолошких основица: онде осећај мириса и с њим осећај вида (слика руже), а овде разне мисли које означавају ту радосну вест. При поседовању ових.