Učitelj

284 Na MT. OG

„љење, ипак га јако сажаљевам“... Значи да је овде по средини инстиктивна неодољивост, те се разум мора покорити и одо"брити незаслужено сажаљење,

Дакле да ми разумемо туђе стање, нама помажу ове две инстинктивне пра-теденције с којима смо рођени и за шта није потребно васпитање да би се оне првипут појавиле,. Утолико је с мојега гледишти тачна позната теорија Липсова „Еш ипа“, јер се ми заиста на овакав инстинктиван начин премештамо у туђе положаје да бисмо их разумели. С овога "становишта посматрана поменута Болдвинова теорија о прима „фазама самосвести не може бити апликована до краја и свуда код свих чињеница, премда иста садржи много истина у развитку наше самосвести. Зато сам напред и рекао да г. 3]. нема до краја разлога да обожава и пропагира Болдвинову "теорију. Овде смо могли — то наглашавам — запазити да дете схвата туђ тежак положај и шада кад још није почело да игра социјалне игре!,.. Али не треба никако схватити ову моју примедбу као да ја хоћу да одрекнем "огромни значај дечјим играма, јер га оне заиста уводе постепено у савремен социјалан живот: игре остају и по мени једна врста „пробе пред животом“... |Ну о томе овде се не може даље ра„справљати. Незгода је и сасвим нетачна компарација г. aj. кад наше расположење које се мења према свету, упоређује са тав. зажоном адаптације. Тај закон почива иа сасвим другим факторима и немогућно га мешати овде са емацијама. Такво поступање није ни мало психолошки. Он вели: „према томе закону све боје без разлике кад их дуго гледамо, постају сиве, мутне и приближују се сивој боји. Тако је и са читавим "светом: диван у детињству, он по мало губи своје боје, по"стаје мутнији, неусхићава нас више“. (41. стр.) Најзад је питање, да ли се код свакога мења у негативном смислу, зар неко нпр. који је у детињству патио а као одрастао живи "необично срећно, зар, велим, за тога није свет градијацијом сеећања постао дражи, лепши2 — Па ни то срећно распо„ложење не траје стално, већ се мења по оној познатој Шопенхауеровој а и народној изреци: „Час волим и загрлио бих цео свет, а час га опет мрзим...“ Такво је уопштавање пре-