Učitelj

Књижевни преглед 289

корактер“ (навед. страна). а то му вероватно значи нешто чаробно, волшебно... Као да је г-ву 3|. непознато да су при родне науке протерале све „нечастиве духове“ из свих области велике Природе, па и модерна Психологија прогнала је „вол“ шебности“ и „чаробне духове“ и са последње скривене позиције лобиње, јер се данас ни у једној природној науци не објашњавају појаве „чудима“, „нечастивима“, него се све своди на већ познате законе: кохезију, атхезију, оксидацију, промет материје, гравитацију итд. итд. Колико је г. 3] забраздио у дуализам, које су модерни психолози већ одавно одбацили, наводим са исте стране ове чудне редове који показују несумњиво назадак а не прогрес у науци: „Како је могуће да чиста мисао која је у извесном смислу слободна чак од власти, психолошке узрочности, психолошког каузалитета, — како је могуће да она дође у везу са чисто физиолошком појавом, тојест са звуцима2 Јасно је да се то уједињење чисто логичких и физиолошких процеса остварује помоћу психичких процеса“... . Расправљајући о суровости и освети код деце, г. 3]. изгледа да није далеко од старога преживелога схватања Русовљева да се човек рађа добар а да га после друштво исквари. Такве мисли развија г. 3). од 91 до 94. стр.. И ако и сам признаје на једном месту (стр. 91.) да се може само у том случају сложити са Штерном који говори о инспшнкту освете, „ако ћемо на осветљивост гледати као на клицу праведности“, ипак на крају крајева г. 3ј. верује да је душа дечја само добра, а ако пак што учини злостављања или немилосрдности, то чини само из некаквог чистог интереса посматрања да види шта је унутра у свакој ствари. Само г. Зј. показује овде да је врло једнострано верзиран по овом питању јер како би могао да објасни нпр. што дете од 14 или 16 месеци старости гребе и чупа матер кад га метне да спава а њему се тада не спава, или кад туче друго мало дете што му оно узима сиграчку и тд., — да ли се ова туча и гребање и чупање матере с плачем врши ца чисшог иншереса да види како ће мати иди тучено дете реагирати, или ће ово бити поуздан доказ да је потпуно тачно схватање Штерново о инстинкту, а и моје властито гледиште које сам напред развио у питању сажаљења, где сам говорио о оним пра-тенденцијама које су инстинктивне природе2 — Да је дете у приликамг Учитељ >