Učitelj

388 У da u TO JP,

весних симбола давали у истину једини [приступ у науку и тако били од апсолутне вредности. Идеали тога доба још и сада владају, чак и тамо где су се видљиве методе и науке већ измениле. Чујемо покаткад да се и о увођењу ручног рада, вештина и природних наука у основне, па чак и у средње школе, говори са непријатељством, и то на освову тога што: нас оне воде ка производњи стручњака и да нам зато сметају садашњем општем образовању. Значај овакве замерке био би излишан, да она није често тако јака да постаје трагичном. Садашње је наше образовање тако специјалисано једнострано: и недовољно и потпуно је под утицајем средњевековних појмова о школи. Оно је нешто што се једино обраћа нашем уму, нашој жељи да учимо и да знамо, да гомиламо податкеи да владамо свима знацима знања и науке, али се не обраћа нашим нагонима и тежњи да радимо, да деламо, да стварамо, да производимо, било ради користи или ради уметности. Баш сам факт да се замера ручном раду, уметности и природним наукама као одвећ техничким предметима, као нечем што тежи ка правом стручњаштву јесте само собом довољан доказ. који се може изнети против специјализације која влада у садашњем васпитању. Осим ако би васпитање постало заиста истоветно са искључиво умним радом, са учењем као таквим, све ово градиво и све ове методе биће добродошли, биће примљени са највећим гостољубљем.

"Све док се спрема за ученост сматра као тип општег образовања и културе, дотле се механичар, музичар, правник, лекар, земљорадник, трговац или железничар сматрају као технички позиви. Последица оваквог схватања јесте све што, свуда око себе видимо, а то је подела на „образован“ свет и раднике, подвојеност теорије и праксе. Једва један од сто од све школске деце долази до онога што зовемо више образовање; само. пет од сто до средњег образовања, док више од половине деце одлази из основне школе пре или после завршетка петог разреда. Ово долази отуда што у великој већини случајева није: у надмоћи код појединица чисто интелектуално интересовање. Њима владају т. звани практични нагони и способности. Код многих људи у којих је интелектуални нагон по природи јак спречава им њихов друштвени положај његово потпуно остварење. Према тому куд и камо већи број ученика одлази из