Učitelj

418 Учитељ

да су лепе те врлине. Ко се- на њих обазире; неће ништа постићи, за таквога мекушца нема места у свету,“

Учитељи јунаштва, по Трстењаку, су највећи учитељи народни, највећи васпитачи и вођи његови. Њих народ инстиктивно опева, опева њихову храброст, витештво, њихову улогу у хисторији. Најбољи је доказ наше епско песништво, које цени физички и морални хероизам изнад свега. Трстењак је противан оној смирености, коју проповеда хришћанство и Толстој, Тагора и Ганди. „О, колико је та религија храбрости узвишена, о, како је ништавна она, која учи човека да пада ничице у прашину, да се посипа пепелом, да склапа руке као везани роб, да се поништава и влада кукавно и ропски!“ Трстењак уздиже у небо хероје духа и морала: Сократа, Галилеја, Бруна, Хуса, Лутера и др. и кличе као сури орао: „Ако ћемо ми сентиментално говорити и декламовати о тужној, несрећној и у црно завијеној домовини, која од тешке жалости сузе лије,.., онда ништа нећемо учинити. Ми смо и онако превише застрашени и потиштени, међу нама има много кукавштине, млитавости, тромости и душевне лености, па куда ћемо доћи, ако се нећемо ничим прекаљивати и потпаљивати2)!., Нама не треба у грбу ни јагње, ни голуб, него соко, орао и лав... Крваве жртве, зној и мученици посвећују људску срећу. Наско лежи кукавица, а високо стоји јуначки борац!“

Друга врлина човека борца, по Трстењаку је енергија. Учење енергитизма у хемији он преноси у живот човеков, „Живот је облик енергије“. Зато да би смо спремили енергичног човека, човека борца потребно је „понајпре здраво и крепко тело, које је способно да прима енергију из хране, а затим здрава и јака храна у довољној мери. Храна је узрок, што су неки народи ватрени или мирни, јаки или слаби, храбри или кукавни, мисаони или лени у мишљењу“. Али у многим случајевима у човековом телу је сувише енергије. И Трстењак као да хоће крилати /увеналов афоризам: „У здравом телу здрав дух“, да преобрати у максиму: „У здравом телу културан дух“. „Душевно и телесно беспосличење слаби сваку енергију, па не само да беспосличар није ни зашта, ни за какав истрајнији посао, а да о јуначком скоку и не говорим, него је он сам свој покор и невоља. Многи људи добро једу и пију, скупљају дакле, много снаге, а готово ништа не раде.. А шта