Učitelj

Историја Педагогике 417

пустити. По њему је могућ срећан живот и на земљи, али се он неће постићи пасивним трпљењем, већ активном борбом. Човек живи и за себе и за друге; суштина таквог живота, као и суштина природе јесте борба, а „стим ваља да рачунамо, ако нам и јесте човешшво изнад свега.“ Прави идеал човека борца, прави васпитни идеал Трстењаков јесте „пошпун човек, човек јака тела и духа, човек пун пожршвовања и слободоуман, човек који се радује лепоти, доброти, истини ш правди, човек модеран.“

Да се постигне тај циљ Трстењак препоручује развиће више врлина. Храброст или јунаштво је прва врлина потребна за животну борбу. Нису потребни само јунаци крваве борбе и рата“, „ни јунаци вере“, већ и интелектуални и морални борци, борци за истину, за идеале. И Трстењак, као и Манасемина налази подлогу тој врлини у психолошко фивиолошкој структури човековог организма, а врло често истиче аналогију друштвене борбе и борбе у природи.

јунаштво не само у физичком, него и у духовном погледу истиче се изнад свега, јер оно тежи за „самосвојношћу и слободом“. Храбар човек се ничега не плаши; он ће радо постати и жртва и мученик слобода, истине и савести, а неће попустити, ни устукнути. Све психологије су истицале дивове и хероје и њима се служили, као васпитним примерима, који најсугестивније делују. Трстењак, као и Карлајл пише читави панегирик хероизму, јунаштву и високо, највише цени хероје, како физи ':е, тако, нарочито, хероје умне и моралне. Он хоће своју мисао, врло често, да поткрепи и цитатима других научника и аутора и жели, да на тај начин дигне у вис клонули дух националне хрватске интелигенције и учитељства, нарочито, после анексије Херцег Босне, да верују у своју снагу, да се охрабре и постану хероји, јер национална част може бити и такнута, али не сме бити упропашћена. „Храбар народ напредује и живи достојним душевним животом, а кукаван се поништава, хири и робује другима.“ У исто време он цитира и следеће речи Максима Горког: „Ко хоће да влада у свету, ко хоће да победи лукаве превејане хуље, које држеу својим рукама власт и имање, тај не сме бити мекан и благ, У крај с моралом, поштењем, милосрђем, па макар како биле-