Učitelj

440 Учитељ

штити његово лепо разумевање и интересовање за све што је у вези са школом и школским животом; као што поуздано знам да није у човечијој моћи да угаси његову велику љубав. према школи, према нашој Женској Учитељ. Школи у Београду. Па, према томе о растанку, духовном растанку и не може бити речи. Истина нећемо га више виђати, као што смо навикли кроз близу двадесет година, да свако јутро дође раније. од многих од нас, да обиђе и горњу и доњу зграду, да зађе у сваку учионицу, да све види и све запази. Нећемо га више моћи наћи на послу у свако доба, и радним даном и празником, од јутра до мрака у канцеларији поред чијих прозора понека задоцнела пролети постиђена, јер је он ту, већ на раду. Но зато ће он увек бити међу нама. Школа ова од постанка. задахнута је духом и душом његовом. А није било лако створити ово што се данас има. Школа је, тако рећи, из основа два пута стварана. Први пут 1906. г. кад је издвојена од Женcke Гимназије почела живети самосталним животом, и кад је добивено само четири гола зида са кровом; и други пут после непријатељске окупације, кад нам је непријатељ оставио опет само четири зида али без крова.

И нема догађаја у школском животу, ни идеје која је _ спровођена, у којој он није учествовао сав и потпуно, ако већ није био њен иницијатор; нема ствари у овој школи, почев од гимнастичке палице и уоквиреног ученичког рада, која није прошла кроз његове руке и није помилована погледом његових очију, јер су то све били помагачи у великом васпитном послу. За г. управитеља у школи није ништа било ситно, ништа незнатно.

За сав углед који ова школа има — а он није тако незнатан — за сав рал, доследност и истрајност у спровођењу“ постављених васпитних принципа, за сав ред у школи највећа. је заслуга Г. управитеља. Можда је баш та доследност и тај рад понекој од вас понеки пут и сметао, можда вам је изгледало по који пут да је то само измишљено да се мучи младост, да се спутава памет и слобода вама. Но ја верујем да ће многа од вас и доцније, кад изађе из школе, кад прође поред свог бившег управитеља несвесно задевати чуперке за уши, угризати се за нарумењене усне и склањати накићенепрсте, јер ће Г. управитељ својом личношћу увек за њу пред—