Učitelj

Нови покретн у васпитању 659

___ _ ——

пут покушат да се изводи у град Далтону (држава Масачузет) у Америци, 1920, године.

Резултати опита надмашили су сва очекивања и примљени су добро у учитељству Америчком, које му је отворило врата у својим школама, благодарећи његовој здравој идеји.

Интересантно је како је овај Далтонски систем постао. Он није плод кабинетских доктрина и теоретских умовања већ је произишао непосредно из учитељске праксе.

Његов творац је једна скромна, до скоро непозната сеоска учитељица Амсричанка Мис Паркхурст. Она је учитељевала око 1904. год. у једном американском селу, где је имала да изводи наставу у 8 равреда са 40 ученика. Позната је невоља код учитеља у опште кад имају да изводе наставу са више разреда јер док наставник предаје и занима ученике у једном разреду остали разреди треба сами нешто да рале па и у погледу дисциплине да су исправни. Наставни методи које је она учила у учитељској школи показали су се недовољни и неприменљиви и она је муку мучила тако да је морала да их сасвим напусти. Невоља ју је упутила да се помогне овако. Радећи с једним разредом она је упућива децу из осталих разреда да се сами помажу и уче само сами. Тако она би их прво упућивала како сам човек може да се учи који није полазио школу; показивала би им одакле ће узимати градиво за учење и остављала саме да раде и разрешавају наставне задаће. На крају часа она би проверавала само резултате од самосталног рада дечјег, допунила и разјаснила добијено знање и помагала слабијима да и они што год разаберу и науче. При томе је она констатовала један интересантан факт: ученици су, заинтересовани за сазнањем, тражили сами у којим књигама могу наћи то што треба да науче и стављали су јој равна питања. Улоге су се дакле измениле. Уместо да учитељица пита ученике и да ови одговарају као што се то практикује у данашњој школи, сад обрнуто: ученици питају а она одговара.

Вођена тако настава постала је лака и привлачна и стварала је трајан интерес код деце, који су питала за све што их је интересовало и што су хтела да сазнају. Учитељица се ослобађала од дотадашње улоге „предавања“ и „настав-