Učitelj

Tolstojeva Pedagogika 9

radi učitelj? On kažnjava obojicu. Dakle pored krivaca strada i nevin i to duplo strada: i od svog protivnika i od učitelja. Ovakva nepravda ostavlja u svesti djaka vrlo dubok trag nepravičnosti učitelja, U boljem pak slučaju učitelj spreči tuču i kazni onoga, kvji je kriv. Onda krivac, zato što je kažnjen zbog svoga protivnika, još ga više mrzi i prvom će mu se prilikom osvetiti. Dakle cilj je promašen. „Medjutim“ kaže Tolstoj — „ako pustite decu da se malo potuku, ona će sama kroz pet minuta izmiriti se, a kroz pola sata ne ostane ni traga od njihove svadje“. Ovaj svoj stav L. Tolstoj potvrđuje ne samo psihološkim, već i iskustvom, posmatranjem dečijih odnosa u Jasnopoljskoj školi. U ostalom deca su se u Jasnoj Poljani vrlo reiko tukla.

L. Tolstoj je uopšte protivnik svakih kazna. Samo jedanput on je pristao da se djak kazni i taj jedini slučaj ga više ubedio, da kazne nemaju smisla. Evo šta se desilo:

Jednog dana iščezla je u školi neka sprava za a izvodjenje lizičkih eksperimenata. Zatim su počele iščezavati pera, olovke i dr. sitne stvari. Bili su upitani djaci. Najbolji su se učenici zbunili i pocrvenili. Nevešti nastavnik sigurno bi rešio po tome, da su oni krivci, da su oni ukrali stvari. Međutim za L. Tolstoja bilo je jasno da su oni pocrvenili zbog uvrede, što na njih može pasti sumnja. Kroz nekoliko dana kradljivci su bili pronadjeni. To su bili dečaci iz susednog sela. Svi su se radovali, što su lopove uhvatili. L. Tolstoj predloži, da njih djaci sami kazne. Posle kratke diskusije, oni su rešili da našiju krivcima na ledja plakat sa natpisom: lopov. Krivci su plakali. Jedan je bio bled, kao zid i sa mržnjom gledao svoje drugove, koji su se njegovoj bedi radovali. Od toga dana ovaj djak počeo ućiti sve gore i gore, a kroz neko vreme on je ponovo krao, ovog puta nešto novca. Opet ga uhvatiše i opet ta ista odvratna scena sa plakatom. Ali ovog puta L. Tolstoj, viđeći bledo lice malog kradljivca, kako se on muči i strada i koliko ima mržnje prema svojim mučiteljima, — nije dopustio ove nove inkvizicije i pustio ga da ide kuda hoće. Bilo је sasvim jasno, da je kazna dala vrlo hrdjav plod.

ji |K

kazne uopšte.

“

Kao što je već bilo rečeno osnov Jasno Poljanske škole bio ·

je — sloboda dečjeg duha. Deci nije bilo zabranjeno odlaziti iz škole kući, kada se