Učitelj

Књижевна полемика 129

КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА.У)

Одговор Т. Љуб. M. Протићу.

Поштовини господине уредниче

„Писмо г. Љуб. М. Протића“ штампано на 71. стр. Учитеља за септембар не служи ни стручном усавршавању учитеља ни школском животу да је морало бити штампано. Увређени и оклеветани жале се суду а не чаршији. Нужно је чути ово што ћу рећи, а учитељство има разума па нека судии пресуди.

На зборовима у Београду и Чачку говорио сам ја о читанкама а читанчаре нисам ни помињао. Питање школ, књига је опште и зато су оне изложене критици, а читанчари су . предмет критике онда, ако злоупотребе свој службени положај. Мене занимају читанке а не писци.

Госп. Протић је био виши чиновник Мин, Просвете и члан Гл. Просв. Савета скоро 30 година, а — како каже толико има времена како проучава питање читанака и ради их на основи народне књижевности. И резултат тога темељног проучавања јесу за основ. школу његове читанке — без потпуне и без добро заступљене азбуке, без говорних облика, без савременог књижевног укуса, без правог васпитног значаја, без правог израза народног и државног идеализма, без доброга стила, читанке, неисправне у научном, у педагошком и сваком другом погледу. Госп. Протић је радио Правила о уџбеницима, а ту је у 9. чл. прописано да се они израђују према законима, плану, програму, условима стечаја, педагошким начелима, да су исправни у погледу науке, језика и стила... А госп, Протић на то не окреће главе но саставља читанке на основи наше народне књижевности |

Госп. Протић је за последњих 30 година био главни покретач и сарадник у расписивању стечаја за буквар и читанке, и он је главни заштитник овог књижевног монопола. У Просветном Гласнику за 1904. год. на 563. стр. штампан је Стечај од 3. маја 1904. год. ПБр. 5349., а ту пише: „Примљене читанке откупиће Министарство од писца једном за свагда“, а Гл. Просв. Савет на свом 911. састанку од 27.-У-1905. примио

За ову рубрику Уредништво не одговара. Учитељ 4