Učitelj, Nov 01, 1927, page 71

Књижевни преглед 227

је сложени комплекс, те је задатак социологије, да анализира тај комплекс. Ту се ствар односи пре свега на техничкохигијенско уређење те средине, на њену економско-социјалну организацију и социјално-психичку атмосферу, у којој се реализује процес дечјег развитка. Тако н. пр. прва социјална средина за дете је породица, те социјална педагогика прво "студира, како породица као колективум утиче на дечји развитак. Економско-социјална средина преставља оно уређење „друштвених односа, које постаје деобом материјалних добара и поделом рада у друштву. Услед друштвене дисхармоније, која је проузрокована неправилном и неправичном поделом материјалних добара и рада у друштву, тешко пати и страда дете. Италијански социолог Кикефаро је својим испитивањима о утицајима сиромаштва на телесне особине детета утврдио, да су деца из богатих класа просечно виша, тежа и развијенија него сиромашна деца исте старости.

Спиритуална средина, у којој се дете рађа, је снажан чинилац, који условљава, односно постиче и спречава дечји душевни развитак. Дух се развија под утицајем сложене спиритуалне атмосфере. Дете је у почетку свога развитка готово искључиво предмет биологије. Све спиритуално у њему је у латентном стању. Тек у спиритуалној средини та латентна „дечја спиритуалност се актуелизује и социјализује. — Даље се говори о утицају разних средина на поједине душевне функције: ум, вољу, осећања, фантазију, инстикте и т. д.

Људска воља је детерминисана како спољашним узроцима, тако и карактером, односно унутрашњим наслеђем. Патолошке и психопатолошке појаве дечје личности имају "такође корена не само у наслеђу, него и у социјалној средини. Тако се дешава, да се услед беде предаје потомству недостатак културе и етичких особина. Сиромаштво не само што повећава морална искушења, него шири незадовољство због друштвеног (уређења и проузрокује социјални песимизам.

Поред тога преоптерећеност радом дечјих способности, и велики умор, који сан не може да отклони, смањују еко"номску продуктивност и отпорност према физичким болестима и моралним искушењима. — Главни извор дечјих преступа је

5.