Učitelj
256 У пите
тога, залуд чекао за свега живота свога. „Част је била бити обитаваоцем Деспотова Београда“. |
А кад је Деспот умро, није више било српске руке која ће Београд одржати. Било је родољуба; било је витезова, ускока и хајдука — ал Стефана није било...
#
· Поменули смо културни значај владавине једне личности која наше симпатије осваја већ и по томе што је личност достојан син Лазарев. Учињени потези. показују колико би лепа била пуна слика тога времена, да смо је добили бар поводом петовековног јубилеја Деспота Стефана...
Али пијегет налаже не ускратити речи. пре 'но што 'се=
мали низ њен посвети и. личности драгога Деспота. Стефан је био први син Лазара и Милице. Био је у
својој деветнаестој години кад је освануо Косовски Видов.
Дан. Њему је вештином и умом мајке, Милице, сачувано наслеђе очево, и он га је по смрти материној прихватио да га.
даље чува и брани. Стефан је имао очајних тренутака, дана. и година. О свему томе говори политичка историја. Али је“
он био велик и по.личности својој. Каже се да му је назив. Високи могао доћи, и да му је дошао, по узвишености ума и срца његова— и то је посебна част коју је заслужио. Али се зна да је такав био и: растом. Стефан је био и ванредно леп човек. Нико од њега не бејаше виши, нико од њега не
бејаше лепши на сабору највишега племства у Будиму. То је
био нов повод за понос свих они који су имали срећу да на том путу буду поред њега... Био је сабор господе и владалаца али владалаца Хришћана. Њихове су свите биле сјајне и богате. Па ипак је један владалац одвајао од свих: међу високима бејаше највиши, међу лепима најлепши, међу стаси-
тима најстаситији, међу јуначнима најјуначнији. Такав је био
Стефан... О чему се већало на том угледном већу О заједничкој невољи — о најезди османлијској. А Стефан је на
таком збору морао бити виђен већи по томе што је вла-
далац народа који први узе да разлама најезду азијатску! Велика је душа морала бити у Деспота, који је онако волео дух и просвету, и који је у онако тешко доба онолико
знао учинити за искупљење савести српске! А да ли је тај,
а 7: