Učitelj

276 Учитељ

основним начелима педагошке науке, т.ј. да се и у овој настави иде од познатога ка непознатоме, од ближега ка даљем, од простога сложнијем, и од лакшега ка тежем, онда, кад су ученици у другом разреду упознали географске предмете у најужој својој околини, т. ј. у општнни и срезу, онда. би у Ш разреду, полазећи од тих познавања стечених у | разреду, требало прећи на познавање прво ужега, а потом и ширега завичаја, а у ТУ разреду на познавање целе домовине или државе као целине.

Овде се, т. ј. стиче питање: шта је ужи а шта је шири завичајо Ја држим да би на пр. Бачка, Банаш, Барања и. Срем могло означавати територију ужега, а Војводина територију ширега завичаја за ученика 111 разреда основних школа у Војводини; Медохија, Тиквеш, Брегалница могли би се узети. као територије ужега, а Јужна Србија као територија ширега завичаја за ученике 111 разреда у Јужној Србији; Славонија, Загорје, Хрвашско-Приморје биле би територије ужега, а Ар. вашска територија ширега завичаја за младеж хрватскога дела нашега народа; Крањска, Бела Крајина, Горенско, Доленско, Нотрањско, Штирско биле би територије ужега, и Словенија територија ширега завичаја за младеж у Словеначким основним школама.

Очевидно је да се при изради овога нацрта за нови наставни програм нарочито избегавала употреба ових старих покрајинских назива. Ако и може бити некога разлога да ти поједини делови наше некад раскомадане домовине, не треба. да буду административне области у нашој уједињеној држави,. нема и не може бити никаквих разлога и за'то, да се ови називи за те покрајине сасвим изгубе. Моје је тврдо уверење да се ови називи, које је дао сам народ, и који су се кроз толика. минула столећа одржала у народноме говору, никада неће: изгубити из народнога говора, као што је моје тврдо уверење, и то да се ови народни називи за поједине крајева. наше државе могу употребљавати и у настави из земљописа и историје у нашим народним школама без икакве штете за одржање нашега државнога и националнога јединства, исто онако, као што ни употреба покрајинских назива у немачким и талијанским народним школама не доноси никакве штете:

а 5 АТА ДО АД ТА ТАВЕНИ ДАСКА о де

«

ава а ка а вани ван 0 о A ay (i