Učitelj

290 - Учитељ

ствари, унесено у састав овога зборника — мора се одати хвала труду и признање успеху. |

Ова је књига, дакле, сад путем штампе објављен посао онога доба. Па кад је тако, и ако се шо хтело, т.ј. да се на овај начин од заборава сачува и ради успомене обнови рад који казује напоре, чињене да се србује и у туђини, и у онако доба — онда је за хвалу све што је њен састављач учинио, као што је за пуно признање данашња готовост издавачева да се омогући та обнова негдашњега труда. То је оно што рекосмо да се посао може различито посматрати и, према томе, различито оцењивати. |

Јер — о оваквој би се Антологији, да је она NaHac Caстављана, могло и друкчије говорити па, можда, и до друкчијега суда доћи. МИ тада би се рекло нешто од овога што даље долази. -

Кад већ имамо познату Антологију г. Богдана Поповића, онда се нова Антологија разложито може склапати или зато што се при новом раду, полази с другога гледишта у одабирању, или што се жели продужити и до данашњице довести Поповићев посао, који се први пут јавио пре петнаест и више година. Сви знамо рећи како „удар нађе искру у камену“, па сви видимо како је онај страховити удар судбине, којим је _кушана душа народа нашег, из ње изазвао толико новога певања. То ново певање вешто накалемити на основи књижевног одабирања Поповићева, и на тај начин попунити ранији рад — била би задаћа нове Антологије која би хтела да се у главном не одваја од Поповићева посла а која би се сад јавила. Имамо више Автологија, штампаних после рата. I_B. Ј. Илић млађи имао је за свој такав посао мерила друкчија_ од Поповићевих. Антологије, на пример, „Мисли“ или г. Б. Ковачевића имају, такођер, други смер, док је сасвим оделите врсте посао г. Јеремије Живановића.

Антологија г. Павловића није ниједно од тога. Она хоће да остане „богданска“, и тек у огледима ранијега доба жели да буде нешто потпунија: г. Б. Поповић елиминује неке песнике код којих Историја Књижевности застаје и код којих она дуго застаје. Такав је, на пример, Лукијан Мушицки; такав је Сима Милутиновић. А г. Павловић се још онда потрудио да унесе у свој посао и штогод из њихове поезије.