Učitelj

506 Учитељ

ласти јесу незаменљива школа педагошког васпитања у географском методу, а у томе се и налази главни задатак географске наставе. С друге стране, упознавање с човековом делатношћу у изучавању географије не сме прелазити границе географског расматрања.

На тај начин, човеков елемент несумњиво улази у географију, али никако у већој мери, од једног саставног дела одређене земљине просторије, а у којој ће мери то бити зависи, као и све остало у географији, потпуно од месша: све зависи од тога, у колико човеков елеменат претставља „локализовану особину у датом месту“. Тако, например, човеков елеменат игра несумњиво видну улогу у земљама Западне Европе, а потпуно ништавну у неким деловима Јужне Америке, у пустињама, у крајњим областима севера и југа и др.

Али и у Европи човек занима географа само у толико,. у колико он и његова радљивост представљају нераздвојну везу са свом OON месних услова, 'са свом „средином“ око човека.

„Са развићем културе човек се не ослобађа природе, већ се још чвршће с њом везује, све више користећи се могућностима, које она у себи скрива“, каже руски географ Л. Д. Синицки. Он својим уџбеником „Европа“ даје диван образац правог географског уџбеника: чисто географска тачка гледишта је потпуно јасна, а културно-економске карактеристике западно-европских земаља ништа не губе ни у ширини, ни у дубини својој.

Ми смо слободни да наведемо мисао Ратцела, која исцрпљиво мача саоднос човека и „земље“. „Ми називамо народе дивљим не зато, што они стоје у тесној вези с Mona већ зато што живе под њеним пришиском. Разлику између дивљег и културног народа не треба тражити у ступњу, већ у карактеру везе с природом. Култура нас не чини слободним у смислу потпуне слободе од природе, већ у смислу разноврсније и шире везе с њом. Ми се не ослобођавамо утицаја природе, страрајући се да се њоме рате користимо и боље је изучимо; ми се ослобођавамо само од утицаја појединих случајности у њеним продесима, благодарећи томе, што наша веза с њом постаје разноврснија. Наиме, снагом наше културе ми смо сада ближе за њу везани, него сва поколења, која су нам претходила.“

Само се по себи разуме, да су односи између човека и земље сложенији, чим је виша култура датога људског друштва. Географска средина преставља само низ могућносши, које се могу искористити у разној мери и у разним правцима. Још једном понављамо, да задатак географије није просто описивање културног стања дате људске групе, већ устањи-