Učitelj

572 Учитељ

сумње, отуд што она продаје једну готово невероватну улогу полном нагону (либиду) у душевном животу човека, нормалном као и патолошком. Фројд је први који смело и отворено ставља либидо као један главни покретач човекове делатности. Видећемо чак да и за време спавања либидо није потпуно индиферентан и да су у основи либидне тенденције оне којеу већини случајева проузрокују снове.

1 Физиолошки фактори сна

Оно што је заједничко свима сновима то је, нема сумње спавање. Ми спавамо кад снивамо и снови су израз духовног живота за време спавања.

Али шта је спавањерг Који је однос сна према спавању. која је, за право, његова улога за време спавања»

Спавање представља један физиолошки или биолошки проблем о коме се много расправља, и о коме се још не може ништа дефинитивно одлучити, али, коме се ипак може дати неко обележје бар са психолошке тачке гледишта. „Спавање је једно стање у коме спавач неће ништа да зна за спољни свет, у коме се његови интереси налазе потпуно одвојени од спољњег света.“')

Спољни свет, у који смо дошли и мимо своје воље, свакако није тако љубак и привлачан да бисмо могли одржавати с њим једну непрекидну везу. Заморени многобројним и разноврсним надражајима којима нас засипа, ми му, с времена на време, одлучно кажемо: „Пусти ме у миру, јер хоћу да спавам,“ Тада се стављамо у стање у коме смо били пре "него што смо дошли на овај свет, или бар тежимо да створимо сличне услове нашој фетусној егзистенцији: топлоту, мрак, прекид са спољним светом. Велики је број чак оних који се, при спавању, склупче дајући своме телу један став потпуно сличан ставу који су имали у својој фетусној егзистенцији.1) Пошто је то тако са спавањем, пошто оно тежи да оствари апсолутни прекид са спољним светом, да га потпуно збрише из свести, шта се онда може рећи за снове који овај

1) Introduction 4 la psychanalyse с. 100 1) Jbid. c. 101