Učitelj

574 Учитељ

утисци могу познати у сновима дао је управо повода неким психолозима и лекарима да гледају у њима главни узрок снова, а у сновима само изобличене и, на свој начин, измењене спољне или унутрашње утиске. Тако, на пример, Р. Випе! верује да би „објашњење извесних снова било просто кад бисмо знали све ларме, све мирисе, сва осветљења, сва различита трљања која су их могла сугерирати...“!)

Навешћемо сад неколико типичних примера снова, из радова одлично документованих, који ће нам најбоље да пожажу како се — на првом месту — спољашњи утисци преображују у снове, а затим ћемо то исто да видимо ин за унутрашње утиске. Али пре тога треба да запамтимо да од спољних утисака највише улазе у састав снова надражаји чула жоже: додирни и топлотни; за овима, по броју, долазе надражаји чула слуха, док су много ређи надражаји чула мириса, укуса и вида; али и они се, с времена на време, могу жонстатовати као узнемиривачи спавања.

Пример који износи Машту и који је већ постао класичан показаће нам како осећај бола, проузрокован падом дрвета по врату, изазива сан. „Био сам мало нерасположен, каже он и легао сам у својој соби. Недалеко од моје главе налазила -се моја мати. Снивам о Терору; присуствујем призорима ма«сакрирања; излазим пред револуционарни суд; видим Robespierre-a, Marat-a, Fouquier-Tinville-a, cBe HajonacHuje личности „ове страшне епохе; расправљам с њима; напослетку, после још доста догађаја којих се не сећам добро, будем суђен, "осуђен на смрт и у средини једне огромне гужве спроведен на плац Револуције; попнем се на губилиште; џелат ме при веза за фаталну даску, повуче је, секира паде. Ја осетих како се моја глава растави од трупа. Пробудих се у најживљем „страху и осетих на врату лук од мога кревета који се изненада откачио и пао на вратне пршљене као гилотински нож. "Ово се све, рече ми мати, десило у тренутку, и ипак ја сам узео овај спољни осећај за полазну тачку сна, у коме су се толики догађаји одиграли. У тренутку кад сем био ударен, успомена страшне машине тако добро представљене луком

1) Le Rčve Psyhologie et Physiologie. Paris 1924 s. 14.