Učitelj

76 Учитељ

Главни посао Конгреса био је: изналажење базе и принципа за једну Пољску и, даље, идеално, Словенску Педагогију, која би кроз основну и средњу школу стварала смисао и осећање за социалну једнакост и демократско васпитање; затим о јединствености основ. и средње школе са учитељима универзитетскога образовања.

Конгрес је трајао два дана па је 11. јуна по подне отворена скупштина делегата свесловенских учитељ. удружења. Наше удружење је било заступљено преко председника удружења Владе К. Петровића и уредника „Учитеља“ Вујице Петковића. Поверење и искреност делегата дало је убрзо лепе резултате: Свесловенски Учитељски Савез је основан на бази правила, која су разрађена и проучена раније у Београду са перманентним седиштем. централне управе за прве четири године у Варшави а доцније по споразуму. Партијски и религијски обележеним учитељ. друштвима није одобрен приступ у Савез.

Са пуно бола и жаљења пропраћено је одсуство бугарских учитеља, али је ипак изражена нада, да ће их здрава идеја и успех савеза привући једнога дана у братско коло.

Главна Учитељ. Скупштина У. Ј. У. и Конгрес у Загребу. = 16., 17. и 18. августа 1929. год. одржан је Конгрес и Главна Скупштина У. Ј. У. у Загребу.

Конгреси југословенског учитељства одувек су били манифестација здраве југословенске мисли и велике идеје о националном јединству. Први од интелектуалних радника као творци југословенске, јединствене, организације у свом сталежу учитељи су вазда суревњиво и енергично умели да бране ту своју велику тековину, основе своје организације. И на последњем Конгресу успели су да је одбране и сачувају.

Атмосфера у учитељ. редовима, пред Конгрес, била је мучна и тешка... Облаци мутни и тешки; слутње велике и болне... Али по оној „после кише ведрије је било“ све се лепо свршило. Обични, разумљиви лични сукоби, или још тачније, сукоби разних мишљења у погледу реорганизације Југ. Учит. Удружења. Најзад, споразум је у свему постигнут. А зар је и могло друкчије бити» Осећање солидарности надјачало је све сукобе.