Učitelj

,

152 У чи те јЕ

као фазу, као део реалнога живота, Као живот По себи који намеће своју физику, психологију и етику. Отуда многе грубе грешке старе школе: она је без иницијативе и саморадње дечје; без самокритике, са знањем без циљева, вербалистичка, пасивна, егоистичка. Мучи испитима, разредима, „наградама“ итд. итд. Ми само региструјемо, а г. Пејхељ даје пунију, лепшу илустрацију.

Толстој је први осетио зло старе школе, па и ако није успео да у Јасној Пољани да израђен тип нове школе, педагошки подвиг великог мислиоца, знатан је ипак напредак према старој школи. Његова настава ослањала се више на самоникле дечје интересе и подизала је слободу духа. Нов однос учитеља и деце, блага хришћанска атмосфера у школи, будила је више поуздања, љубави, саморадње.. Толстој је по праву претеча нове школе која од њега управо почиње своје ослобођење и формирање.

Манхајмски систем (Мојман, Бине-Симон, Штерн), који селекцијом деце долази до три врсте школа, за. даровите, нормалне и слабе, не решава проблем већ само модифицира постојећи систем старе школе.

„Далтон план“ значи више. Он већ израђује систем. Деца раде самостално или у мањим групама по принципу „не колико него како“, не количина знања већ „прогрес стицања знања“. Учионица нема, већ лабораторија за сваки предмет са књигама, училима, албумима итд. Материјал се дели на месечне партије и недељне задатке, при чему ђаци самостално располажу својим временом. Распореда часова нема. Наставник не предаје, већ упућује.

Противници „Далтон плана“ (Ад. Бер) замерају овом систему, да игнорише мануелну активност, да се и даље држи уџбеника, да слабо развија осећање колективизма.

„Метода пројеката“ (Колопос—Америка) је очевидан напредак према „Далтон плану“, јер задовољава најновији принцип нове школе: развој колективне активности. Метеријал за рад тражи се у животу и што је главно, деца-сама бирају „објекте рада, што буди јачи интерес и продуктивност“. Званичних програма за овај систем нема. Читање и писање овде нису засебни предмети.