Učitelj, Oct 01, 1930, page 10

88 Учитељ

чим се на тај начин изради за себе једно одређено гледиште. За израђивање таквог гледишта биће можда од помоћи закључак, који се из целог излагања добија и који гласи: Природност методе не ствара се и не измишља ни тео-_ ријом ни праксом. Она је дата како особеношћу појединачног и заједничког развитка тако и погодбама за живот у заједици,, те се само налази, утврђује теоријом и праксом. Поред све. разноликости у теоријском схватању битности душевног жи-

вота онако како је дата постоје у ствари само два принципијелно различита гледишта: а) основнијпринцип за објашњење

свега па и душевног живота јест материја; она прима спољне утиске, у њој се одигравају душевне појаве; појединични живот је примарна појава, заједнички-секундарна; 6) битност душевног живота је у првобитној акцији и способности за њено разгранавање; заједница је а не јединка примарна појава. Кад се на основи сазнања у појединостима одабере једно од. ових гледишта (прво је старије, друго савременије), онда неће бити колебања при схватању васпитања и одређивању васпитног и наставног тока. Неопходна природна пистепеност наставног тока неће моћи бити раздељена на ступњеве, који имају општу важност и јасно се одвајају у свима случајевима, јер права природност не допушта укалупљени наставни ток већ се он мора прилагођивати особеностима ученика и наставног градива. Кад се, даље, душевни живот схвати као једна нераздељива целина, вазда активна као таква, онда га не смемо насилно и шематички цепкати и морамо одбацити сваку методу, која дете чини само рецептивним.

Овај и сувише збијени наговештај не сме се узети као неки „рецепт, који би без темељног, свестраног проучавања био довољан. Одлучно не. Али већ нам и он може обележити мерило за оцену свих спорних питања. „Формални ступњеви“. концентрација наставе, „школа рада“ у смислу изучавања ручног рада као посебни наставни предмет не одговарају другом обележеном гледишту и нису исто што и природни наставни ток, јединство у настави (или укупна, комплексна настава која иде за означеном природношћу) и активно учешће ученичко.

Додирујући на овај начин не само питања, појављена у

дискусији која нам је дала повод за ово излагање, већ и про-

страну област васпитног рада уопште, наша је намера била.

АВА САВАНА АВА А 3.

НАКЕ