Učitelj

ј

| =

УЧИТЕЉ-ЈСТЕЈЈ

РЕРПАДОЗК! |М 2МАМ5ТМЕ МИ 6157 ОЕСЕМВАР 1930 _ВЕОбВАО__ 11 (44) 600. ВР. 4

ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК ВУЈ. ПЕТКОВИЋ

На Ливадици Вечности — Покушај расправе биљно-биолошке и културно-историјске од Срет. М. Аџића

У нашему лепоме школском врту, у Мушкој учитељској школи јагодинској, налази се једна прекрасна ливадица, коју ја називам Ливадица Вечности, а то стога, што се на тој ливадици находи, засађено, дрвеће, које собом претставља за човека читаву вечност.

Ту су пре свега сви наши храстови, чији живот достиже старост и преко хиљаде година, а кад се употребе као грађа у води, трају још и другу целу хиљаду година. Затим је ту и тиса, која може да живи неколико тисућа година. Пак је, онда, ту и мамут-дрво или секваја, које живи и до седам, па и до осам хиљада година. А најзад је ту и гинкго, који собом претставља у еволуцији биљног царства време од неколико милијона година. — Па, зар те цифре не пре Ио собом читаву вечност за кратковечног човека»

Ето, зашто сам овој лепој ливадици дао име Ливадица Вечности.

ж

Много сам заволео ову ливадицу — управо запоштовао је.

Да бих могао чешће и удобније уживати у њој, и тонути у маштања која она изазива у моме духу, наместио сам преко пута од ње, на најзгоднијем местанцу, клупу, укусну и удесну. А то је опет под једном омањом биљном вечношћу, једном сребрнастом словенском липом, која живи и до хиљаде година, али која нас, Словене, увек потсећа на оно пра-