Učitelj

Волфганг Амадеус Моцарт 625.

У Париз, Лондон и Амстердам. С овога пута вратио се у јесен 1766 у Салцбург. Кад му је било двангест година, Моцарт је приликом освећења једне нове цркве у Бечу дириговао службом, коју је сам компоновао. У исто време приватно се изводи ти. његов немачки комад »ВазНеп ипа Вазџеппе«. Уза сав успех у Бечу се није могло наћи право поље делатности за Моцарта па његов отац одлучи да отпутује с њим у Италију, земљу музике, а нарочито опере. У миланској »Зсаћ« изводиле су се премијере његових италијанских опера, које су му доносиле велики успех и славу. Путовао је неколико година у Италију снабдевен увек изнова новим поруџбинама опера, док му не стаде на пут салцбуршки надбискуп одбивши да му и даље „даје отсуства за та путовања. Тако се на пречац прекиде ова „делатност пуна славе. Но у Салцбургу није могао Моцарт уза сав труд да пробије свој пут те зато даде оставку на свој по"ложај у надбискупском двору и пође у пратњи своје мајке преко Минхена и Манхајма у Париз, где она изненада умре. Године 1779 Моцарт се разочаран врати опет у Салцбург, али већ 1780 крене с пратњом надбискуповом у Беч. Но овде су с њим невероватно лоше поступали и понижавали га толико, „да га је најзад издала стрпљивост па је предао молбу за отпуст. Надбискуп охоло одбије да уважи молбу. Моцартов отац, који се забрионуо за егзистенцију свога сина, покушао је да посредује, али је Моцарт успркос тога настојао да дође до своје слободе. Због тога надбискуп нареди своме кухару, те га овај најбруталније избаци ударивши га ногом. Јаче но та су"ревост заболи Моцарта, што није више у својега оца налазио разумевања за се. Кад га он опет стаде наговарати, да се врати под стари јарам, изрече Моцарт речи, које га стављају у ред најплеменитијих заступника човечанства: „Срце даје племство "човеку“. 5

Тако је Моцарт себи и сталежу музичара прокрчио пут „до слободне социјалне вредности, а тиме уједно почиње и последњи и највећи отсек у његову уметничком животу. Радио је неуморно и у раду га пратио велики успех, али му није била дата спољашња срећа у кратком његову веку. Прва опера написана у Бечу, која је уједно прва, која му је донела светску славу, „Отмица из Сараја“, приказана у Бечу 10 августа 1782, „донела је Моцарту бурне успехе баш као и друга, „Фигарова женидба“, коју је написао за бечку оперу у години 1785. Али уза све успехе и овације једва је имао средстава да издржава породицу; јер се Моцарт оженио 4 аугуста 1782 успркос многих запрека с Констанцом Вебер, 18 годишњом певачицом, коју је врло волео. Успех, који му донесе Фигаро учини, да Праг поручи „Дон Жуана“. Године 1878 отпутује он у пратњи своје жене у Прар да би присуствовао премијери „Дон Жуана“, жоји му такођер Фуде примљен уз бурне овације. Исте године.

Учитељ 40