Učitelj

Течај школе рада у Београду 67

ступљен скоро чист ручни рад, а радило се цело пре подне сваког дана. Суделовачи су упознати са израдом разноврсних наставних средстава под упутством наставника г. Јована Телебгковића, управника школског музеја у Београду; затим су изводили разноврсне радове из плетарства под руковођењем наставника г. Драгољуба Димитријевића, управитеља основне школе на Смедеревском Ђерму у Београду; најзад су упознали картонажу (у скраћеном обиму) и повез књига уз помоћ наставника Д-р Влад. Спасића. Други део течаја, на коме се радило само после подне по 2—3 часа дневно (сем суботе и недеље), био је организован као течај школе рада са наставником Д-р Влад. Ј. Спасићем, професором — педагогом. По свом дидактичко - методском значају за целокупан наставнички рад у школи, овај део течаја био је од нарочите важности, иако је то овом приликом био више један покушај за пропагирање и увођење школе рада код нас. Зато ћемо се на њему задржати у најглавнијим потезима.

Течај школе рада у Београду имао је овом приликом најпре кратак уводни или општи теоријски део, да би се сви суделовачи претходно упознали са основним принципима нове школе а нарочито савремене радне школе. Истовремено су у слободној заједничкој дискусији сви курзисти, којих је било 54, упознати са савременим психопедагошким схватањем принципа рада и његовим правилним довођењем у везу са принципом живота, као и принципом заједнице. Исто тако у слободној дискусији заједнички је разјашњено и расветљено индивидуално и социјално васпитање, као и васпитање за заједницу, које је најважније за наше прилике. Затим су изложени главни облици наставе, нарочито савремено схватање радне и укупне наставе. Због краткоће времена одређеног за овај део није се могло ићи у опширности и детаље, али су ипак суделовачи добили потребан педагошки критеријум. Ово тим пре, што су сва расправљања довођена у уску везу са стварним приликама и потребама наше школе и учитеља, те су тако имала реалну базу и изгубили карактер чистог теоретисања, без довођења у везу са практичним примерима из самог живота и рада.

После овог кратког али неопходно потребног уводног дела прешло се на дидактичко-методски или практични део школе рада. На овом делу обрађен је теоријски и практично у духу савремене школе рада скоро целокупан наставни рад у народној школи. При овоме су, кад год је то било потребно и могуће, извођена практично извесна предавања из појединих наставних предмета или из градива укупне наставе. При овим практичним вежбама су обично сами суделовачи играли улогу ђака а поједини од њих и улогу наставника. Ово је морало бити извођено овако стога што се за време летњег распуста нису могла добити деца из основне школе. Ма да ту има непотпуности и неприродности при извођењу предавања, ипак ово има и добрих страна, јер се на