Učitelj

Педагошки рад Милана Ђ. Милићевића 299

књига, педагошке садржине, књига са тезом о учитељу, један уџбеник, око 8 књига за децу и омладину, једну књигу успомена о школи и школовању (у 4 свеске), и 2 књиге социолошко-педагошке садржине. Осим тога штампао је он и доста чланака школско-просветне садржине и разних извештаја, реферата и предлога, које је израђивао као секретар Министарства просвете, школски надзорник и члан разних просветних одбора и комисија.

Од ових књига има оригиналних и преведених. Вероватно да и оригинални радови имају доста позајмица са стране, јер Милићевић није био у педагошкој науци стручњак, него више страсшан „волонтер“. Он је свршио Богословију из које је изнео нешто педагошкога знања. Али га је самоучки, радом и читањем знатно проширио.

Осим тога још су два узрока, који су Милићевића определили на јачи педагошки рад.

Прво, он је био 18 година секретар Министарства просвеше и у том својству био је принуђен а и одушевљен да обилно ради на педагошкој књижевности.

Друго, обилазећи школе и добро познавајући рад у њима и учитеље, и осећајући на каквом ниском нивоу стоје, а знајући, да је само школа спас за народ и нацију, страсно је пригрлио школско дело и неуморно га развијао, учинивши тако и књигама и службеним радом много за напредак школе. Зато ће и његово име у историји наше школе његов рад обележавати читаву епоху у развићу њезину.

Милићевићево је педагошко писано дело велико и достојно пажње. Преводи су му са францускога (највише) и рускога, која је два језика самоучки изучио. Све је своје књиге штампао у Београду. Да изређамо књиге, које је педагошкој науци и пракси дао.

- Оригинални радови те врсте су му ово:

Школа, лист за учитеље, родитеље и децу. Њу је уређивао а издавао 3 пут месечно на 16 страна велике осмине. На челу листа имала је лепу слику осн. школе у Ореовици и манастира Раванице. Лист је почео 1868 г. и излазио пуних 9 година, те престао 1876 годином. У њему су доношене педагошке поуке за учитеље, упуства и предавања, вести о школамаи размештајима, о учитељским зборовима и фондовима. За родитеље су даване пригодне поуке и савети, разна практична и популарна излагања, а за децу разне приче, бајке и знања у облику прича и разговора. Скоро већина његових педагошких списа отштампана је из „Школе“. „Лист су примали учитељи и школе и они на њему сарађивали а највише и често сам Милићевић, А другог школског листа за све то време није у Србији ни било. За 629 учитеља, колико их је тада било, „Школа“ је могла колико толико послужити као службени и неслужбени лист за народне школе.