Učitelj

Педагошки рад Милана Ђ. Милићевића 301

Она је рађена по Жилу Парозу, директору учитељ. школе у Швајцарској, немцима Крамеру, К. Раумеру, К. Шмиту и Русима Л. Модзалевском, Н. Лавровском, Шчапову итд.

Опширно дато Грчко и Римско доба, сколастика, богослови, добротворни и хумани радници, 18 век: Русо, Песталоци, Базедов, Филантропи. О Хербарту, педагозима 19 столећа мало, као и о Русима (н. пр. Ушинском). Пуно је иначе извадака и корисних цитата из појединих писаца. Уопште спис је непотпун.

У додатку на крају књиге има: Оглед историје педагогије у Срба (стр. 518—561.. Ту се говори опширно о Теодору Миријевском и 0 књизи његовој „Ручнаја књига потребнаја магистром илирических школа итд.“ по начелима Фелбигера, кога је 1776 г. слушао у Бечу. Ово је упутство, можда прво, за учитеље. Затим ређа у сувим белешкама даље наше педагоге и учитеље писце, као Стевана Вујановског, Јована Берића, Саву Мркаља, Вићентија Ракића, Михаила Владисављевића, итд.

На књизи је мото: „Ледагогија је царица свима државама: до ње стоји да људи буду анђели или сотоне“ (Мишле) и „Доћи ће време, кад ће учишељ а не топ пресуђиваши, шта да буде од _Јевропе“. (Лорд Броен),

Из својих успомена ! група. 1894, стр. 79 в. 8". Из „Годишњице 14“. — Овде је ушло школовање у Рипњу и у гимназији у Београду. Са овом књигом је у вези и његова аутобиографија „Јован Ђак“ 1891., где је симпатично описао учитељевање свога оца у Рипњу и његов утицај на сина.

И група 1895, стр. 64 в. 80. — Овде су белешке за просветну историју Београда, Богословска школа и њени наставници и ђаци.

Ш група „Из својих успомена“. Из „Годишњице 16“, 1896,

стр. 84 в.8%. — Ту су две године пишчеве у служби учитељској, Лешњици и Тополи. ЈУ група истих. 1897, стр. 71 в. 8'. — То су разна познан-

ства, Попечитељство просвете, школа за женску децу, итд.

Све 4 књиге ових „успомена“ пуне су података за тадањи службени и школски живот и за нашу културну историју.

(С истима може доћи у један ред и низ Милићевићевих „УсПОмена“ осталих иза њега, које су почеле излазити у „Српском књиж. гласнику“ од јуна 1931, а којих има 14 рукописних великих књига и у којима је пуно књижевних, просветних, школских и културних података за то доба.

И живот је школин предмет. Путопис. Из „Школе“ 1871, стр. 39 в. 8'. — Описан пут од Бебграда преко Загреба и Трста до Млетака. Од стр. 24 до краја књиге изложен је рад учитељске скупштине у Загребу, којој је председавао Иван Филиповић а суделовали из Србије Милићевић и Стева Д. Поповић.

У оргиналне радове пишчеве долазе и његови списи са тезом или популарне поуке за народ и децу. Ту су: