Učitelj

382 Мата Ловрак

Не ваља сад мало слово иза те тачке. Иде један и исправља овако: птице. Врабац, Ставља дакле велико В. Не ваља опет ни то, јер је то све једна реченица, па не може једна реч усред реченице да има велико слово.

Ту им наставник начини: птице: врабац. Стави наиме две тачке. Деци одлакнуло. „Тако је најбоље и најправилније!“ Потврђују они гласно.

Наставник нацрта на весеље дечје врећу на табли. Врећа је отворена, а из ње испадају речи: врабац, сеница итд. С отвором вреће успореди он две тачке и ђаци су весело изненађени, те се потсмејавају и иронишу и сами измишљају сличне вреће, из којих испадају речи, које се набрајају.

2 Усклична (узвична) реченица

Деца познају до сада: чисто просту реченицу, потврдну, одречну и упитну реченицу. Почетком новембра славе католици Душни дан, дан сећања покојника.

Те прве седмице новембра се ђаци упознавају с песмицом под насловом: Душни дан.

У разговору установљују, да песмица има пет стихова. Сваки се стих завршава реченицом: Лишће пада. Неке се од њих свршавају тачком а неке ускликом (!). Оне које се свршавају тачком су потврдне и читамо их обично. Ове, које се свршавају ускликом, читамо их тако, да узвикујемо, кликћемо.

Зашто је песник ставио ускличник на крају Да нас упозори како треба читати.

Ђаци сви настоје, да песникову реченицу што драматскије изведу, како би дошла до изражаја потреба ускличника на крају.

У даљем разговору, којег наставник води, установљују даљње реченице деца и она их сама исписују на великој табли: Лишће пада!

Боже помози!

Уклони ми се с пута! Убиће ме људи!

Красне ли дуге на небу!

6 Иде моја слатка мама!

До ових се реченица дошло отприлике овим разговором: Лишњће пада. Иде зима. Боже помози, да је преживимо. Много стоке, нема доста хране. Неки људи ништа не маре. Пију р=кију. Не ради. Дивља. Туче жену. Уклони ми се с пута! Жена виче: „Убиће ме људи!“ Показа се у то дуга. Красне ли дуге на небу! Враћа се жена кући. Дете се весели. Иде моја слатка мама!

(Овако написано, не изгледа овај садржај толико ефектан, колико кад га наставник прича с децом. Тучњаве због ракије су овде на дневном реду. Наставник жигоше те поступке ироничном акцентуацијом. — Дуга се заиста у недељу појавила. Није дакле ништа без некакове везе са стварним животом.)

Си 5 КО не