Učitelj

Разне врсте осветљења 439

пење» — У биљци, од жила до листа (то је раније показано). Палимо понова свећу и посматрамо. Један ученик објашњава шта види код пламена: „Кад свећа гори онда се на њој прави испод пламена једна шупљина као тањирић. Ту се скупља растопљен парафин и онда се пење уз фитиљ“.

Кад нам свећа више не треба шта треба да урадимо» — Да је угасимог — Зашто — Да се не би десила нека несрећа. — Покушајте с места да је угасите! Деца дувају из све снаге уз смех и не могу да је угасе; најзад је један од најближих угаси. Ако неко заборави да угаси свећу а отидне од куће, шта може да се десиг Може да се деси пожар; може да изгори кућа; може да изгори и мало дете ако је остало у кући. —

Шта је потребно да би се могло радитиг — Светлост. Шта се упстребљава за осветљење» — Кад се употребљава свећа» — Какву несрећу може да учини понекад свећа» — Извадите свеске за писање, па нацртајте свећу и опишите ово што смо радили са свећом и разговарали!

Сем парафинских свећа какве сте још свеће видели» — Стеаринске и воштане. — Од чега се оне праве» — Кад се употребљавају ове свеће» — Од чега се добија стеарин» — То је лој од животиња. Свеће се називају друкчије лојане свеће. — А восакр Њега праве пчеле.

Ко је куповао свеће» — Ја сам пре неки дан купио мојој мами. Парафинске свеће се купују у пакету, а може и на комад. Стеаринске и воштане се купују на комад, а стеаринске се могу купити и на килограм. — Колико је парафинских свећа у пакетуг — По 8 свећа. — То ако су мање, додаје један ученик, а ако су веће онда по 6 у пакету. — Шта стаје један пакет» — Од 6 свећа 21 динар; јер је 1 комад 3,50 д. — Од 8 свећа 24 динара, јер је комад 3 динара. — Шта стају 10 пакета мањих свећа» — А већих» — Шта стаје сандук од 100 пакета мањих» — А већихг — Колико свећа има у 10 пакета мањих свећа» — Колико у 100, 1000 пакета» — Колико у 25, 78, 96, 125 итд. пакетаг — Колико ће се пакета увезати од 1272 велике свећег — Од 1800 мањих свећа» — Колико ће се платити за 25 свећа по 3,50 д> (Усмено и писмено рачунање у обиму пређенога.) Колико ће се свећа по 3,50 д. добити за 182 динараг То још нисте учили. Сад ћу вам показати. Какав је број 182» — Цео број. — А 3,502 — Десетни разломак. — Како ћемо дознати колико ће се свећа добити» — Кад видимо колико се пута 3,50 налази у 182, јер свако 3,50 д. је једна свећа. — Други ученик: „То је садржавање или дељење“. Какве бројеве има да делимог — Цео број десетним разломком. — Видите, десетним разломком не можемо да делимо док се не ослободимо десетне запете у њему, а то значи докле га не претворимо у цео број. Да бисмо то учинили помножимо га са 100, јер у њему има стотих делова. То смо већ учили, како ћемо то урадитиг — Кад му померимо десетну запету за два места на десну страну. — Пошто