Učitelj

Књижевни преглед 558:

гледу, јер су код њих врло чести крађа, грубост, туча, склоност скитању. Таква деца су морална зараза у школи итд., итд..

И логички закључак од свега тога је захтев, да оваква деца не могу посећивати нормалну школу, већ је потреба да се за њих отварају помоћне школе. Погрешно је, вели писац, мислити, да је могућно прво створити нормалне школе, па се тек онда побринути и о васпитању умно-заосталих, подижући за њих нарочито, како је зову, помоћну школу. Без помоћне школе не може бити нормалне школе. Једна условљава другу.

О самој помоћној школи писац даје ванредни материјал за људе који се баве овим питањем. Пре свега проучавање ове деце и бележење целокупнога психофизичкога живота њиховог дају ванредно лепе примерке како је то могуће радити. Немогућно је те обрасце овде наводити због њихове дужине, али хоћу укратко да укажем шта они у себи у главноме садрже. Они садрже: 1) дечји живот у породици до ступања у помоћну школу; 2) његово физичко развиће у моменту ступања у школу: узраст, тежина, ширина груди, дисање, округлина главе; 3) његово бављење у школи. Умни и морални уч спеси; однос према раду, игри, друговима, учитељу; 4) умне способности: памћење прича, бројева, слика, лица; пажња, посматрање, расејаност, мишљење, изражавање, тачност претстава итд.

За васпитање умно заостале деце писац утврђује дечје интересовање као полазну тачку. За њ је потребно увући дечје тело у акцију, јер се васпитавајући му тело постиже хармонија духа и тела, ко ја. се јавља основом правилнога развића. Отуда је радна школа најбоља, школа за ову децу. Детету је, вели с правом он, много корисније (корисније с тачке гледишта развића личности) провести слободан час у игри или се бавити прављењем какве играчке, него се бавити тупим израчунавањем, колико ће у празном базену бити воде после 94 часа каду њ утиче вода на две цеви а истиче на једну. Зато је за њ васпитање воље, јачање њено основна васпитна мисао која се кроз сву помоћну школу не сме заборавити.

Да се то постигне писац посвећује опширне и дубоке студије о: васпитању воље, о васпитању интелекта, о моралном васпитању, 0 сексуалном васпитању, о естетичком васпитању, о слободном дечјем времену и његовом провођењу, о педагошком персоналу, о плану за помоћне школе, о психичкој ортопедији, о сензорној култури, о култури роднога језика, о природним наукама и физици, географији, друштвеним наукама, о ручном раду, уметности, о физичком васпитању, о наставним средствима, о избору деце за помоћну школу и проучавању детета у школи, о организацији и управљању помоћним школама итд. ИМ сва су ова питања решена на јединствен начин лако и разумљиво без тешког научничког апарата и врло честих нејасних израза.

Штета је што ове књиге нема преведене код нас. Превести је, тражити од учитеља да је познају и по њој раде био би доказ нашега напретка у питању које она третира.

Драг. М. Михаиловић