Učitelj

12 Миодраг Миодраговић

народа. Тај је догађај толико значајан и славан, да у поређењу са њим сви други догађаји из наше историске прошлости, изостају, тамне, долазе тако рећи у засенак. Тим догађајем, коме су претходили страшни дани, незапамћена страдања и патње нашега народа, велке жртве и искушења — пукла је зора великога: дана. Сан наш постаје јава. Југословенска заветна мисао постаје дело. Читав Словенски Југ засија новом светлошћу, новим сунцем. Чудним догађајем у чудној земљи расе изабране створи се васкрснућем и уједињењем поробљене и раздвојене браће велика Југославија.

Дело народног уједињења бејаше давнашња жеља наших предака. Југословенска мисао давно се зачела, али до остварења. тек доцније дође. Дах југословенске мисли која у дубинама словенске душе вековима, час мање час више тињаше и управљаше тежњама: Људевита Посавског, Томислава, Немање, Душана Силног, Твртка, Карађорђа, Михаила и осталих — успркос свим тешкоћама, насупрот историском кобном процесу, којим из јужнословенске етничке заједнице бише издвојне групе: Србин, Хрват и Словенац — биваше све јачи благодарећи племенитом раду великих родољуба. А у крајевима где:

„Бјеху мушка прса охладнела,

А у њима умрла слобода“... и где југословенска. национална идеја бејаше у потсвести, подигоше је и оживотворише, кут јединства створише у народу целом гуслари-певачи наше народне прошлости, чувари народне традиције, као и сви наши велики духови и препородитељи наше душе: Примож Трубар, Валентин Водник, Гундулић, Кочић, Обрадовић, Вук, Гај, Бранко, Његош, Мажуранић, Штросмајер, Прешерн, Прерадовић и др. Беху то као мале звезде из видика нашег јужнословенског неба, које као што треба сјаху, али:

„Звезде трепте, звезде сјају

Али данка још не дају.“

Затим једним делом јужнословенскога неба роди се духа сунце. „Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану.“ Од тог доба југословенска заветна мисао постаје све јача, нарочито доласком краља Петра Великог Ослободиоца на престо Србије. Овај наш највећи краљ ствара одлуку: слобода и уједи-