Učitelj

8 Милица Цветковић

рело и да не одговара више духу времена. Тада почињу теориска разлагања, постављају се нови васпитни циљеви, друга гледишта постају меродавна. Из хаоса погледа, схватања теорија јавља се постепено један одређен правац. Филозофи дају мислима тачност и изразитост.

Истовремено или ускоро потом почиње практичан рад крунисан делимичним успехом кад су прави, истински практичари на делу. Резултат» — Он не одговара никад очекивању, која би се могла претпоставити према теориском разлагању. Ретке су личности, које у себи спајају теориску способност са практичном у толикој мери, да могу, прожимајући духовно проблем и у практичној форми да га реализују, јер теориски и практични типови су већином толико одвојени, да се ретко налази структура мешовитих типова.

Друго: наше материјалистичко доба хоће одмах да види брзе, непосредне успехе не помишљајући да духовни и материјални развој не иду у истом временском темпу.

Оно, што се данас сматра као успех, јесте резултат десетогодишњег или шта више и стогодишњег рада. Морамо, дакле, новој школи и новој методи давати довољно времена за развијање и усавршавање.

Судбина свере духовнога јесте, да оно почиње у тренутку последњег сазревања старога и изумире у тренутку почетног стабилизирања новога. Уз то долази, да је стара метода у току времена добила извесно савршенство, извесну рутину, која јој омогућава да постигне боље тренутне успехе него што је то могућно новој, која има своје идеално заснивање, али не и техничко изграђивање у извесној јачој мери.

Ове чињенице морају се увек имати пред очима при расправљању појединих педагошких проблема.

Централна тачка педагошких проблема јесте: има ли школа за циљ стицање градива, које се подешава према психолошком развитку ученика или према извесним материјалним потребама практичног живота, или је пак њен задатак да, полазећи од детета, развија, формира, да у свему, што постане, има за основно мерило духовне диспозиције детета.

Преиначењем првог принципа у последњи школска реформа обележава борбу за наставу, која полази од детета и преноси је на борбу, коју води учитељ пре свега са самим собом. За учитеља