Učitelj

Психологија и педагогија дечјег цртања 99

Као игра тако и цртање деци причињава задовољство. Дете не схвата у цртању лепоту већ му само цртање причињава задо. вољство. Први детињи потези за дете су од необичне важности. Оно је дотле прстом шарало и никакав виднији знак од тог шарања није остајао. Кад је у својој руци имало оловку, писаљку или креду, видело је трагове својих потеза. И зато су први дечји потези праћени веселим усклицима. Мако су ти први дечји потези несигурни, иако дете оловку држи неспретно и по правилу у целој песници, ипак они за дете значе једно откриће.

Развој цртања је сличан развоју дечјег говора. Први дечји покрети су ритмички а прва фаза цртања јесте шкрабање. Шкрабање је слично тепању, у развитку говора, с том разликом што је тепање инстинктивна радња а шкрабање подражавање. У шкрабању постоји неколико ступњева где се код несигурнијих и грубљих потеза долази до лешших и разноврснијих линија. То шкрабање је претспрема, али не смишљена, цртању. До открића цртежа дете случајно долази. Када се, у фази шкрабања, линије диференцирају, дете случајно открије да његово шкрабање нешто значи, нешто претставља. Први дечји цртежи за одрасле претстављају нешто неразумљиво, примитивно. По Кершенштајнеру то су симболи а не нацртани предмети. Први дечји цртежи су по сећању. Оно не црта предмет или лице већ оно што зна о предмету или лицу. Оно не црта тату већ црта човека. И'због тога су дечји цртежи појмови изражени — маркирани у шеми. То шематско цртање протеже се кроз цело детињство, па и даље јер има и људи који су још у фази шематског цртања. Дечје цртање је у ствари апстрактно излагање. Што је врло карактеристично дете у цртању иде од апстрактног ка реалном. Шематско цртање има везе са људском уметношћу. Шематски цртежи нађени су код Асираца, Вавилонаца, Мисираца, па чак има и трагова код људи из гвозденог доба. Али има и изузетака. По пећинама нађене су читаве галерије слика које су верно претстављале човека, животиње и предмете. За историју уметности ово је био врло важан проналазак. Схваћено је да је тада уметност знатно напредовала јер су цртежи били верна репродукција. Међутим за психолога је то било јасно. По цртежима и данашњих примитивних народа (Еда, Бушмана, и др.) дошло се до закључка: да су цртежи детета психолошки ипак на већем ступњу него цртежи примитивних народа. Свест примитивног човека није толико развијена да он