Učitelj, Oct 01, 1932, page 24

104 Филип П. Тошовић

народна потреба, због чега је први тражио, да настава буде обавезна за сву децу, те се сматра за оснивача опште народне школе, — Лутер се енергично заузима и речју и пером за боље васпитање и>наставу. Пропагирајући напреднија педагошка начела у васпитању деце и уносећи бољи метод учења у школи, Лутер пропагира и физичко васпитање. Он прогони из школе калуђерско васпитање, које деци одузима живахност и веселост, и тражи да се деца баве у чистом ваздуху, да се слободно крећу и вежбају у витешким вештинама и играма.

По угледу на Лутера, и други реформатори западне хришћанске цркве: Урлих Цвингли (1484—1531) и Јован Калвин (1509 — 1564) обратише пажњу васпитању и настави, препоручујући, да се при васпитавању деце очвршћава и тело.

Али овај рад реформатора на просветном пољу, изазва и католике, (против чијег учења и рада беху устали реформатори), да истим средством, васпитањем и наставом, паралишу тежње реформације. У то време сва настава и била је у рукама разних калуђерских редова. Тако се створи утакмица између њих на просветном пољу. У тој утакмици нарочито се истакоше исусовци (1539), чији ред у тој сврси основа Игњат Лојола (1491—1556). Тежећи да васпитањем и наставом потпуно задобију омладину за католичку веру, исусовци знатно подигоше католичку школску наставу, тако да су њихове школе биле дуго времена најбоље школе у целом хришћанском свету. Једно од главних васпитних средстава беше у њиховим школама физичко васпитање. У исусовачким школама ђаци су учили играти се, јахати и борити се мачем. Своје васпитанике изводили су често у шетњу и допуштали им разна телесна вежбања и гимнастичке игре. Да њихове школе и данас, у колико су се одржале, најревносније спроводе физичко васпитање, нека нам посведоче следеће речи француског педагога и академика Ернеста Легуве“):

МИ ан Куда» У улицу Вожирар! — Јест сасвим на горњи крај улице! Па тамо је завод исусовачких калуђера» — Сасвим! — Е!А о каквом је напретку рече — О напретку који није ништа друго до очувана једна традиција, одржање негдашњег обичаја; али вратити из прошлости оно што је добро, значи ићи напред. Еле, исусовачке школе су једине, у којима се ђаци играју и јуре,

#) Кћери и синови, — превод Ј. Несторовића.