Učitelj

Значај фантазије за васпитање и наставу 341

као и у осталим доменима психичког живота, ограничена. Нико није у стању да детету, које располаже оскудном фантазијом, улије фантазију једног Петра Прерадовића или Ђуре Јакшића.

Да ли је фантазија самостална стварност или се да свести на друге психичке функције» —

На ово питање одговарају две супротне теорије. По првој од њих, чији је главни претставник Фрошамер, фантазија иако је састављена из елемената она је засебна, самостална функција наше душе и не може се свести на друге свесне појаве. По другој теорији, коју заступају В. Вунт, Х. Шилер и Х. Минстерберг, фантазија није самостална стварност, она се не да одвојити од осталих интелектуалних процеса, него се мора свести на друге психичке факторе. Присталице ове теорије се не слажу у томе на које се психичке факторе има фантазија да сведе. Једни је своде на аперцепцију, други на опажај, трећи на физичке дражи итд. Има и таквих психолога који мисле да је фантазија продукт више елементарних душевних процеса. Тако Минстерберг сматра да је фантазија продукт физичке дражи и асоцијације.

Но било како му драго не треба сметнути с ума, да иако се фантазији, као и осталим интелектуалним функцијама, мора придати известан степен самосталности, она није нека нарочита, од осталих психичких појава изолована стварност, већ учествује мање више у свакој нашој претстави, у сваком нашем мисаоном процесу. Душевни живот је јединствен и недељив; његови елементи нису самосталне стварности.

Када би се ставили на Фрошамерово становиште да је фантазија самостална стварност, онда би се она очевидно могла развијати и неговати независно од осталих психичких функција. Међутим искуство нам показује да се ниједна психичка диспозизиција код детета не може неговати и развијати независно једна од друге и без обзира једне на другу, већ развијањем једне развијају се у извесној мери и друге, а закржљавањем једне закржљавају и друге.

У коме се добу душевног развитка јавља фантазија, то је тешко утврдити. Толико је неоспорно да се слике фантазије не могу појавити раније него што би слике сећања ступиле у дејство. Јер оно што је битно код делатности фантазије, то је баш та чињеница што се слике фантазије не формирају на основу потпуно