Učitelj

Домаћа књижевност 389

кони, и стара и нова факта“. — Из своје теорије сазнања Кант није извео педагошке закључке. Независно од Канта до њих је дошао Песталоције. Настави је задатак да савлада научни метод, саопштавајући импулсе и правце учениковој мисли. Гледиште теорије формалног образовања у толико је тачно, кад тврди да настава има ученику дати оруђе којим се стиче знање, али је погрешно да се то може постићи одвојено од реалне стварности. Научни метод може се савладати само ако се примењује у решавању конкретних проблема искуственог сазнања. Како је научни метод ствар сугестије живе личности, за критичку дидактику У центру наставе стоји наставникова личност. — Са постављеним наставним циљем, истиче се проблем подесног градива. Јасно је, да ће најподесније наставно градиво бити из оних наука, у којима се научни метод јасно и разговетно испољава. Стим је у вези класификација наука и др. Хесен критички разматра старију монистичку класификацију наука и новију плуралистичку. — Према три врсте сазнања реалности и то егземпларне, индивидуалне и вредносне, постоје и три различита научна метода: објашњење, схватање и дијалектичко постигнуће. Одатле следе три природна наставна ступња: 1) епизодични течај; 2) систематски течаји 3) научни или универзитетски течај, — што потпуно одговара ступњевима развића личности и слободе: аномија, хетерономија и аутономија. — Дечје мишљење има прагматични карактер зато и први научни ступањ, епизодични течај, има да пође од животнопрактичног и активног. Под епизодом др. Хесен подразумева догађај сам себи довољан, још неповезан с другим догађајима. Средина која окружава дете, за њега је само збир епизода. У избору епизода за наставу не сме владати ни самовоља ни анархија. Епизода мора да се преобрати у проблем, да побуди на рад у правцу научног система. Песталоције је правилно поставио задатак елементарном течају наиме, усвајање елемената сазнања помоћу живе и активне интуиције, али га није могао остварити својом методом. — У епизодичном течају поједини наставни предмети нису још издвојени. Он има синтетички карактер, чему одговара „укупна настава“ на принципу завичајне наставе. „Према томе идеална основна настава мора да буде сконцентрисана у рукама једног наставника, који предаје све предмете у њиховом узајамном испреплетеном јединству“. — Настава мора бити опажајна, али у правом смислу опажајна тј. духовно опажајна. Чулна опажајност је пасивна. —

Епизодични течај је увод у систематски течај. Епизодични течај иде елементима, а систематски од њих полази. У епизодичном течају ученик скупља градиво из којег на систематском течају изводи закључке и у њега уноси јединство. На овом ступњу значајан је лабораторни метод у колико открива ученицима тешкоће и сложеност научног рада. На систематском течају самостални рад ученика значи самостално излагање, развијање и за-