Učitelj

516 Миодраг В. Матић

опо Чо је и уед 5 уефбот [ова вата. Рпргетајиа зе ха гад !геђа да ђиде зргетап да зуе песе 14! Тако Како тапи ја 1 да се зе пас па 7агеке. 5 Озт 04 рпргеше изрећ ха! 1 од 1ећшке опова кој! уефђа, |. од па маџаје тејоде пјевоуа гада. Та је тегода џ изкој мем 5 |Спобби 5 1тмезииа зрођашт 1 ипштабпјит зрозобпозта, Које лао шнеш па деси, Тако: пабп 4гапја опога Кој уефђа, !ттагај Пса рт Кот ргедамапја, (оп пјетоуа г1аза, јат швоуога (атапо Ш зрого) јазпоса и пази, Ду 1 јазап сомог, тезео 5 којега соуоп, пастп пјегоуа одеуапја, шаегез Кој! се глан рођифн. Ттеђа радн па одпоз теди зеђе 1 Чејеја, Џсетшки уаца ргалн Као рпјајеј а и 10 угете Као аикбогће«. Мазјамик пека рад да зе пе обђадте зато па једпога Ш пекоНсти исечка; зу! (геђа да зи ти дгаг! 1 оп тога Хејен да зу! изреји. Мтаз т ргштегот пека дејџје па зуџ деси, пека биде због ан ртауедап. Једпот геб, пазаушк пека зуоп зуоји Уа и тејоди Која зе [ек озјапја о 15 Кизјуо дгисћ.

Ваде (ако тегода се та доуезн изрећи, Хкојака гтпазика Бесе ргедте! редагоке угедпози 1 једпо од пајроћ згедзјауа згапога партека Фејеја и гагујапји дибе, (еја 1 дића, 2а добго зуоје 1 зуојћ Билић. Ра 10 Биде, Ттеђа зјајпо рганн гагуој (ејезпе меХђе дејеја јег је опа паика, а пе уе па, Која зе зтајпо гагмја 1 де дићот угетепа, 1 рлката 1! рошеђата пагода пазега.

Мегода паз рак тта аоуез! до зћуагапја да је зуезтап 1 ћагтопујзк! гагуој Теја ТеХпја !деајпа. 5уака !деајпа зпава ор!етепјије 1 41 паз ђоЦит, зтенјит 1 зрозођтјип. Метода Нискова уазрнапја та паз (оте доуези.

Примењена педологија

од Миодрага В. Матића, управника Завода за васпитање глувонемих у Јатодини

Појам педологије све доскора био је нејасан, некада се њен опсег идентификовао с педопсихологијом, некад јој је опет придаван други садржај и значај. Међутим данас је ствар много јаснија, те је и њена дефиниција једноставнија: педологија је наука, која свестрано испитује човека у младо доба, од рођења па до зрелости. Она се не ограничава само на испитивање душевног развитка младог човека, већ појединца посматра као целину, као недељиво биће. Дечју особу проучавамо као психофизичку јединицу, где нам телесни и душевни знаци и појаве претстављају само две стране истог бића, које су узајамно спојене и где је ради познавања и разумевања душевних црта потребно темељно познавање телесног стања. Све доскора психолог је испитивао дете само за себе, биолог за себе, лекар опет за себе. Данас, ако

а оса