Učitelj

666 Данило Вукајловић

зује да се наша претпоставка, по којој свака промена мора имати свој узрок у једној другој промени, не да оправдати самим чињеницама искуства.) Међутим, ми се служимо тим законом у проналажењу нових истина, у формирању искуства. Не лежи ли ту једна загонетностр С каквим правом ми примењујемо на искуство став који је, изгледа, дат независно од искуства.

Ова питања не интересују поједине науке; као и раније поменута и она улазе у област филозофског сазнања. Поред основних појмова, дакле, предмет филозофије сачињавају и принципи појединих наука.

М

При изучавању својих предмета појединим наукама стало је једино да те предмете саобразе, подведу под принпице од којих полазе. Оне се не питају о ближем односу једне научне области према другој; своје предмете оне испитују изоловано, не трудећи се да успоставе ближи однос једне научне области с другом. Са филозофијом ствар стоји друкчије. Своје предмете она посматра — и то је једно од битних обележја филозофије — са гледишта општности и целине, зиђ зресјее итуегза 5. При решавању својих проблема филозоф се пита о њиховом значењу и смислу који они имају као органски делови целокупног универзума.

Кад је реч о психологији биљака, на пример, нас као биологе и психологе интересују питања: да ли биљке имају чулних органа; да ли имају нерава, и, после свега, да ли се сме претпоставити да се у њима одигравају психички процеси. Ми се не питамо за ближи однос психичког код биља и душевних појава код животиња и човека; каквог значаја имају те појаве у односу на целокупни органски развој у биљном и животињском царству, — и, више од тога, у односу према целокупној стварности. — Који је крајњи смисао целокупног органског и свесног развоја, почев од једноћеличних биљних и животињских организама, па до појаве човекарг У име кога или у име чега се одиграва тај еволуциони процес» Чему све тор

Ова питања остају ван интереса биолога и психолога уколико су они специјални научници. То су међутим питања, која нам, кад постанемо свесни њиховог значења, указују да се задатак филозофије не исцрпљује тиме, што ће нам она објаснити основне појмове и принципе појединих наука, и да филозофија поред чисто теориског има и практичног значаја. В. Јерусалем има право кад каже: „Ко од филозофије гради специјалну науку, или јој ставља у задатак да одређује (једино) основе и

1 О томе како је Јум формулисао тај проблем, као и о његовом историском значају, види наш приказ Критике чистог ума (превод др. Н. М. Поповића), у „Учитељу“ св. 10, 1932, стр. 775.